Izvor: Blic, 18.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budžet i centralna banka
Budžet i centralna banka
Razumljivo je da NBS priželjkuje novi sporazum sa MMF-om jer smatra da sama neće moći da obuzda inflaciju. Da bi u tome uspela potrebna joj je saradnja Ministarstva finansija, a odatle stižu tvrdnje da tu oni više ništa ne mogu da pomognu. NBS nema šanse u sukobu sa Ministarstvom finansija, pa bi joj pojačanje koje bi predstavljao sporazum sa MMF-om bilo dobrodošlo.
Zašto je tako? Ovo može da se vidi iz načina na koji se vode rasprave >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oko budžeta i u Skupštini, ali i u javnosti. Skupština je odmerila čvrstinu Ministarstva finansija kod rasprave o reformi penzijskog sistema. Budući da se od reforme praktično odustalo, bez obzira na pritisak MMF-a, sada će se nastaviti sa cenkanjem oko svake budžetske stavke, a to se može očekivati i u budućnosti, jer budžet, naravno, može uvek da se promeni rebalansom. Ovo pogotovo zato što se približavaju izbori, pa će se kupovati podrška.
I javnost ne vrši neki pritisak na ozbiljnije reforme u javnim finansijama. Kako je to gotovo uvek slučaj, inflacija deluje koruptivno na sve, uključujući i analitičare. Veći priliv novca, čak i ako je posledica rasta cena, stvara iluziju da se ima više i da se može više. Ova neosetljivost na inflaciju kada je ona još relativno umerena može da vodi njenom ubrzanju, kada može i da se izgubi kontrola, što naravno posebno brine centralnu banku. Zbog čega ona vrši pritisak na sve one koji odlučuju o fiskalnoj politici. Jasno je, međutim, da centralna banka ne može mnogo da utiče ni na Ministarstvo finansija, a ni na Skupštinu, a svakako ne na glasače. Nasuprot tome, pritisak svih korisnika budžeta, uključujući tu i stručnu javnost, centralna banka teško da može da izdrži. Ona traži pomoć od MMF-a.
Pišite, predlažite, naši stručnjaci će vam odgovoriti adresa: Masarikova 5, 11000 Beograd ili
E-mail: redakcija@blic.co.yu
