Izvor: Glas javnosti, 19.Sep.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buce pobeđuju navike
BEOGRAD - U avgustu je na Zlatiboru boravila prva grupa punačkih mališana koji su preko svog lekara upućeni na tri nedelje boravka o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Dvadesetoro tinejdžera su prvi korisnici državnog programa prevencije i lečenja gojaznosti u Specijalnoj bolnici za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma.
- U grupi je bilo njih dvadesetoro uzrasta između 12 i 18 godina, koja su odlično prihvatila plan redukovane ishrane i fizičke aktivnosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << prilagođenih svom uzrastu - kaže za Glas Đorđe Đorđević iz „Čigote“. On navodi da su se njihovi mladi gosti lepo družili i da su se kućama vratili sa mnogo novih saznanja o zdravoj ishrani i značaju kretanja, ali i da su svi ohrabreni, jer su za samo tri sedmice uspeli da izgube i po nekoliko kilograma.
Podršku u toj nimalo lakoj borbi sa lošim navikama bucama su pružili stručnjaci različitih profila - pedijatri, psiholozi, profesori fizičke kulture, dijetetičari i medicinske sestre.
Sa uputom
Preporuku da tinejdžer može koristiti program „Čigota“ daje njegov izabrani lekar, i to ukoliko je indeks telesne mase veći od 97P. Pored toga, deca koja na taj način idu na Zlatibor ne mogu biti mlađa od 12 i starija od 18 godina. Konačnu odluku o tome da li im je potrebna ta vrsta rehabilitacije daje lekarska komisija.
Kao epidemija
U Italiji je 36 odsto dece gojazno, u Grčkoj 30, a u Velikoj Britaniji 20 odsto. Veruje se da je jedan od razloga za epidemiju debljine to što reklame za brzu hranu, koja sadrži mnogo masti i šećera, a malo korisnih sastojaka, najviše „gađaju“ mlađu populaciju.
Pošto je počela školska godina, padinama Zlatibora sada ne trčkaraju mladi rekreativci, ali će svakog sledećeg raspusta dolaziti nove grupe, jer je to jedna od preventivnih mera države koja će se sprovoditi u borbi protiv dijabetesa i drugih bolesti koje nastaju kao posledica viška kilograma.
Neka istraživanja ukazuju da je u Srbiji više od 17 odsto gojazne dece. Savremeni način života taj problem čini univerzalnim u celom svetu, zbog čega zdravstveni sistemi pronalaze različite načine za njegovo prevazilaženje. Čak i kod mališana predškolskog uzrasta sve češće se javlja povišen krvni pritisak ili im je poremećen hormonski status.
Ludi tempo i nezdrave navike roditelja formiraju stil života u kojem se jede brzo, nezdravo i neredovno. Pored toga, svi, pa čak i deca se sve manje igraju i kreću, a sve više vremena provode kraj kompjutera i televizora.
Lečenje komplikacija koje u zrelim godinama mogu imati sadašnje debeljuce je mnogo teže i skuplje nego preventivne mere koje ih sprečavaju u mlađim godinama, što je i motivisalo nadležne da institucionalno podrže mlado stanovništvo u dostizanju idealne telesne težine i usvajanja zdravih životnih navika.
