Izvor: Politika, 05.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bubreg čeka 1.600 bolesnika
U Srbiji se godišnje obavi od šest do deset transplantacija bubrega, zahvaljujući donaciji organa, posle pristanka rodbine da pokloni bubrege svojih nastradalih da bi drugi živeli. Naravno da smo sa ovim brojem takozvanih kadaveričnih transplantacija na samom začelju Evrope, a kako je nedavno podsetio predsednik Udruženja pacijenata na dijalizi Nikola Grubor, u ovom času na transplantaciju bubrega u Srbiji čeka 1.600 bubrežnih bolesnika. Problem je još apsurdniji kad se zna da je jedna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << transplantacija jeftinija od godišnje dijalize jednog pacijenta. Za jednog bolesnika dijaliza na godišnjem nivou košta 16.000 evra, bez lekova i bez mnogo analiza i snimanja koji ovi pacijenti moraju stalno da obavljaju.
Osnovni problem za obavljanje transplantacije predstavlja nedostatak davalaca organa. Iako je Udruženje pacijenata na dijalizi dobilo podršku svih verskih zajednica u Srbiji i objašnjenje da se nijedna vera ne protivi darivanju i zaveštanju organa posle smrti, ovakva odluka je strana shvatanjima i mentalitetu naših građana. Ni akcija izdavanja donatorskih kartica, koju je pokrenula Vojnomedicinska akademija i u kojoj je do sada izdato oko 10.000 ovih kartica, nije popravila stanje u ovoj oblasti. Zato u Srbiji u ovom času imamo 3.812 bubrežnih bolesnika na hemodijalizi, a Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj na dijalizi pacijenti budu i duže od 20 godina.
U javnosti se mogu čuti zamerke da je zamena zdravstvenih knjižica mogla da bude iskorišćena za izjašnjavanje građana da li dozvoljavaju uzimanje organa nakon svoje smrti, ali, kako je objasnio Grubor, ovakvu odluku mogu da donose samo osobe starije od 18 godina, a pošto knjižice imaju i deca, ova mogućnost nije ni razmatrana. Međutim, postoji ideja da se takvo izjašnjavanje uvede sa najavljenom zamenom ličnih karata, ali je za tako nešto potrebna velika nacionalna kampanja. Grubor podseća da u Španiji svi punoletni građani kada prvi put dobijaju ličnu kartu u isto vreme dobijaju i rok od šest meseci da se izjasne da li žele da budu donori organa. U slučaju da se u tom roku sami ne izjasne, oni automatski postaju donori organa. Podsećamo da je Španija po broju obavljenih transplantacija u samom vrhu Evrope. Profesor dr Nada Dimković, direktorka Centra za bubrežne bolesnike Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara", nedavno je istakla da bubrežni bolesnici na dijalizi imaju mnogo bolje uslove nego pre samo tri godine. Tome je doprinela i nedavna velika donacija 190 potpuno novih aparata za dijalizu, koje je zdravstvu Srbije obezbedila firma "Frezenijus".
– U Srbiji svaki pacijent kome je dijaliza potrebna dobija ovu vrstu medicinske usluge. U Ukrajini, na primer, koja ima približan bruto nacionalni dohodak kao i mi, ali čak 47 miliona stanovnika, imaju svega 2.700 bolesnika na dijalizi, a u Južnoafričkoj Republici ne podvrgavaju se dijalizi ljudi stariji od 50 godina. Kod nas dijalizu dobija svako kome je potrebna i uslovi lečenja su isti za sve, bez obzira na to da li je pacijent na dijalizi u Beogradu, Vranju ili Somboru – istakla je doktorka Dimković.
Pored velikog napretka u ovoj oblasti, još ima problema koje će nadležni morati da reše. Na primer, pacijentima teško pada da tri puta nedeljno iz Beograda odlaze na dijalizu u Lazarevac ili s Novog Beograda da se voze na Zvezdaru. U unutrašnjosti je ovaj problem još izraženiji. Nadležni odgovaraju da je bolja i dijaliza u Lazarevcu nego uskraćivanje dijalize.
Nikola Grubor ukazuje da pacijentima veliki problem predstavlja nedostatak mesta za dijalizu, što je posledica nasleđenog stanja, jer su šezdesetih godina prošlog veka aparati za dijalizu smeštani u objekte sa privremenim dozvolama, a onda su tu ostali godinama. Pacijentima na dijalizi smeta i nemogućnost izolacije onih bolesnika koji imaju hepatitis Be ili Ce, a takvih je veliki broj, kao i skučeni prostor u kojima se obavlja sama dijaliza, jer nema garderobe, ni za pacijente, ni za osoblje.
Donedavno su na dijalizu beogradski pacijenti odlazili u Pančevo, ali je taj problem rešen, kako je istakla Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, sklapanjem ugovora sa Vojnomedicinskom akademijom i privatnim centrom "Medinova". U ovom času u Beogradu nedostaje oko 50 mesta za dijalizu. Direktorka Fonda je rekla i da se razmatra mogućnost otvaranja novih centara ili davanje koncesija privatnicima.
[objavljeno: ]
