Izvor: RTS, 21.Okt.2013, 20:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brže i lakše do identiteta

U Srbiji ima oko 8.500 pravno nevidljivih ljudi, što je dvostruko manje nego pre 2004. godine. Zajedničkim naporima države i građanskog društva, uz podršku UNHCR-a do kraja 2015. očekuje se da taj problem bude potpuno rešen.

Srbija je u poslednjih devet godina uspela da gotovo prepolovi broj pravno nevidljivih građana - onih kojih nemaju lična dokumenta. Zajedničkim naporima države i građanskog društva, uz podršku UNHCR-a do kraja 2015. očekuje se da taj problem >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bude potpuno rešen.

Pet dana posle 23. rođendana Varbona Šaćiri dobila je prvi dokument u životu, ali bez imena i prezimena. Sada mora da dokaže kako se zove. Kada popuni tu rubriku u izvodu iz matične knjige rođenih, moći će da traži državljanstvo. Ali, važnije joj je da njeno troje dece ostvari pravo na lečenje.

Davor Rakin iz pravne službe UNHCR-a kaže "nevidljivi" nemaju pristup pravima, njihova deca su nevidljiva, ne mogu da idu u škole, ne mogu da idu kod lekara.

U Srbiji ima oko 8.500 pravno nevidljivih ljudi. Dobra vest je da je to dvostruko manje nego pre 2004. godine.

Zakoni o matičnim knjigama i vanparničnom postupku omogućili su da se registruju i oni koji nemaju dokumenta, ali ni prebivalište. Čak su i službenici koji rade na takvim slučajevima posebno obučavani kako bi put do identiteta bio lakši i brži.

Jasmina Benmansur, pomoćnica ministra pravde i državne uprave kaže da je izvršena  identifikacija dece koja su smeštena u ustanove za smeštaj dece bez roditeljskog staranja koja nisu upisana u matične knjige rođenih.

"Taj broj jeste mali, ali u ovom slučaju kada rešavamo ovaj problem i jedan je veliki broj", rekkla je Jasmina Benmansur.

Pravno vidljive lakše će videti i država, pa će tako, smatraju u Romskom nacionalnom savetu, videti i probleme sa kojima se suočavaju. Najvažnije im je da na kraju budu prepoznati kao deo društva u kojem žive.

Nastavak na RTS...