Izvor: RTS, 13.Avg.2019, 08:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brza vožnja, trenutni hir ili zavisnost
Poslednjih dana uz izveštaje o saobraćajnim nesrećama, čujemo da su pojedini vozili i 170 kilometara na sat. Često leti slušamo izveštaje o prebrzoj vožnji i to ne samo po auto-putevima. Brza vožnja ne postoji u međunarodnoj klasifikaciji bolesti kao zavisnost, kaže za RTS psiholog Jelena Milošević. Govoreći o profilu takvih ličnosti, kaže da su to najčešće osobe koje su nešto impulsivnije i osobe koje su sklone rizičnom ponašanju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Psiholog Jelena Milošević rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da brza vožnja ne postoji u međunarodnoj klasifikaciji bolesti kao zavisnost, kao što su zavisnosti od različitih supstanci ili poremećaj kontrole ponašanja – kakva je kocka.
Prema njenim rečima, može se pričati o elementima zavisnosti i neki autori u svetu o tome i govore.
Navela je nekoliko primera – jedan od elemenata zavisnosti koje autori prepoznaju kod brze vožnje jeste da se osoba ponaša na određeni način i da je ne zanima kakve će posledice njeno ponašanje proizvesti po nju samu i po druge.
Neki autori povlače paralelu sa povećanom dozom – ovim ljudima je stalno potrebna sve veća i veća doza, odnosno sve veća brzina kao bi osetili zadovoljstvo, što jeste element zavisnosti, ukazuje Miloševićeva.
Sa druge strane, kaže Miloševićeva, ne možemo govoriti o zavisnosti kao takvoj iz više razloga.
Brza vožnja kao sredstvo da se do nečega dođe
Pod broj jedan, ističe Miloševićeva, ne možemo reći da je zavisnost iz prostog razloga jer je kod zavisnosti celokupan život usmeren na taj način da je podređen zavisnosti.
"Kod osoba koje imaju zavisnost od alkohola – sve je podređeno alkoholu, kako će nabaviti novac, kao sakriti od bližnjih. Kod vožnje to nije tako, ipak su stvari podređene nečem drugom, a brza vožnja je nekakvo sredstvo da se do nečega dođe", objašnjava Miloševićeva.
Prema njenim rečima, svi ti oblici ponašanja mogu da se vežu za neki najraniji period života i to je nešto što treba da imamo u fokusu.
"Govorim u smislu prevencije – šta je to što možemo našoj deci da govorimo, kakve poruke možemo da im šaljemo", kaže ona.
"Ne mogu se usuditi i reći da se na brzu vožnju odlučuju samo određene grupe ljudi jer imamo šarenoliku pozadinu", ističe Miloševićeva.
Kako kaže, neki to rade zato što nisu naučili granicu u detinjstvu, prosto ne poštuju pravila, misle da su iznad svih i da za njih to ne važi.
"Imate poremećaj ličnosti kod kojih ovo može da bude problematika – imate ljude koji su kao mali zaključili, koji su doneli zaključak, da njihov život nije toliko vredan i da preduzimaju ponašanja kojima direktno ugrožavaju dobrobit i život", istakla je Miloševićeva.
O profilu osobe sklone brzoj vožnji
Iz ugla struke, kako kaže, ono što se najčešće u literaturi spominje je da su to najčešće osobe koje su nešto impulsivnije i osobe koje preduzimaju rizična ponašanja – to je glavna karakteristika kakva god da je pozadina u pitanju, istakla je Miloševićeva.
"Kod rizičnih ponašanja važno je pomenuti alkohol. Impulsivno ponašanje, sklonost rizičnom ponašanju imate kod osoba koje imaju problem pijenja. Pozadina ima različitih", kaže ona i dodaje da ima i vozača koji nisu pod dejstvom alkohola, a vole brzu vožnju.
Miloševićeva kaže da se radi o svesnoj odluci.
"Vi kod zavisnosti imate moranje, ako mi nedostaje neka materija, kod zavisnika od nikotina – postoje nikotinski receptori, postoji moranje da se unese nikotin kako bi se osetilo zadovoljstvo", rekla je psihološkinja.
"Kod poremećaja kontrole impulsa, imate moranje da se kockate, ovde tog moranja nema na taj način. Osoba svesno donese odluku i nema uvida šta sve može da se dogodi, važnije im je da očuvaju sliku u društvu, imidž, poznate su slike loših momaka iz devedesetih koji prkose celom svetu", objašnjava Miloševićeva.
Ističe i da je sa stanovišta psihologa i drugih struka važno da delujemo preventivno i represivno.
"Preventivno u smislu da se kažnjavaju ti ljudi. Da ta osoba nikad nije sigurna gde će moći da bude uhvaćena", istakla je ona.
Neophodno je, navodi, da se snimi stanje u populaciji. "Sa decom treba govoriti o teme, o ponašanju u saobraćaju i pokazati im primerom", zaključila je Miloševićeva.
.jpg)
