Izvor: Blic, 20.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brza hrana glavni uzročnik bolesti
Stres i nepravilna ishrana, udruženi sa genetskim faktorima, uzrokovali su početak epidemije raka debelog creva. Kolorektalni karcinom spada među najučestalije karcinome savremenog čoveka. Od njega u Srbiji godišnje oboli od 3.500 do 4.000 ljudi. Lekari, međutim, tvrde da bi se čak u 90 odsto slučajeva ova bolest mogla uspešno lečiti jednostavnim metodama ukoliko se otkrije na vreme.
Koliko je bitno bolest prepoznati na vreme, nove tehnike u lečenju raka debelog creva, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << napredne metode zračne terapije prezentovane su na šestom internacionalnom simpozijumu kolopraktologa. Naša zemlja ugostila je preko 500 eminentnih lekara, od toga 200 stranih predavača koji se bave kolorektalnom problematikom.
- Važna je edukacija kako bi pacijent imao najboljeg doktora koji zna da ga operiše, jer je u 70 odsto slučajeva operacija dominantnija u lečenju karcinoma debelog creva. Svrha simpozijuma je da podignemo standard svih hirurških intervencija. To je zadatak - kaže dr Zoran Krivokapić, specijalista kolorektalne hirurgije i direktor ovog simpozijuma.
Simptomi
- krv u stolici ili na stolici
- bolovi u stomaku ili grčevi koji su učestali, bez razloga
- promena u ritmu pražnjenja
- gubitak telesne težine, bez razloga
- malokrvnost
Karcinom debelog creva je drugi na listi učestalosti malignih tumora digestivnog trakta. Opasnost od ovog raka posebno je povećana posle 45. godine života, a podjednako napada i muškarce i žene. Kod osoba koje su bolovale od polipa debelog creva opasnost se povećava u toku pet-šest godina posle javljanja polipa, pa im se savetuju redovni pregledi. Rak debelog creva razvija se u toku više godina. Često mu prethodi razdoblje prekancerogenih promena, s polipima koji često ne izazivaju nikakve tegobe.
Zbog toga će se sledeće godine u Srbiji prvi put sprovoditi skrining program za rano otkrivanje raka debelog creva. Kako kaže dr Krivokapić, program je pripremljen, samo se čeka da ga Vlada Srbije usvoji.
- Rizičnim grupama radićemo kolonoskopiju bez obzira na prisustvo krvi u stolici ili ne. Ako postoji krvarenje u stolici, koje se ne vidi golim okom već mora da se urade testovi na koje se nanosi stolica, onda ćemo pacijenta podvrgnuti kolonoskopiji kako bismo utvrdili da li ima tumor ili polip. Pre toga moramo obučiti lekare - objašnjava dr Krivokapić.
Preventiva raka debelog creva može biti primarna i sekundarna.
- Na primarnu preventivu ne možemo preterano da utičemo, ali na sekundarnu možemo. A to je da uvodimo program skrininga gde ćemo otkriti mali polip koji možemo da odstranimo kolonoskopijom. Ono što je značajno jeste to da od malog polipa pa do nastanka karcinoma može da prođe sedam-deset godina. Imamo deset godina da kod nekoga odstranimo polip da ne bi nastao karcinom - ističe dr Krivokapić.
