Izvor: Politika, 13.Okt.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bronzani Laza Kostić u centru Novog Sada
Danas će biti otkriveno monumentalno obeležje autoru najlepše srpske ljubavne pesme, a uskoro će biti postavljeni i spomenici Marini Olenjinoj, Vasi Stajiću i Mihajlu Pupinu
Novi Sad – U centru Novog Sada, u Ulici Modene, danas će svečano biti otkriven spomenik pesniku Lazi Kostiću (1841–1910). Pored spomenika Lazi Kostiću, Novi Sad bi uskoro trebalo da dobije još tri obeležja posvećena poznatim ličnostima.
Spomenik Lazi Kostiću, rođenom u obližnjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kovilju, urađen je u bronzi i visok je tri metra, a delo je akademskog vajara Stevana Filipovića. Laza je bio svestrani društveni radnik, doktor pravnih nauka, narodni tribun i novinar, ali je ipak najviše ostao upamćen kao pesnik i autor najlepše ljubavne pesme na srpskom jeziku „Santa Maria della salute“. Ove godine navršilo se 17 decenija od pesnikovog rođenja, a prošle godine obeležen je jedan vek od njegove smrti.
Iz Gradske kuće je najavljeno da će tokom jeseni biti postavljeni i spomenici balerini Marini Olenjinoj (1897–1963), filozofu, piscu i političaru Vasi Stajiću (1878–1947) i velikom srpskom naučniku i pronalazaču Mihajlu Pupinu (1854–1935).
Statua osnivačice Baleta Srpskog narodnog pozorišta Marine Olenjine trebalo bi da bude postavljena 18. oktobra na Pozorišnom trgu, u okviru obeležavanja 150 godina postojanja ove najstarije srpske teatarske institucije. Mermerni kip delo je vajara Lasla Silađija.
Spomenik Vasi Stajiću u bronzi uradio je novosadski vajar Slobodan Bodulić, a biće postavljen na travnatoj površini preko puta Skupštine grada, između zgrada Vlade Vojvodine i Gimnazije „Isidora Sekulić“. Stajić je napisao više od sto naučno-stručnih rasprava, a posle Drugog svetskog rata izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske. Otkrivanje spomenika Vasi Stajiću zakazano je za 23. oktobar – Dan oslobođenja grada od fašizma.
Na uglu Ulice Modene i Bulevara Mihajla Pupina biće postavljen spomenik ovom naučniku, pronalazaču i profesoru na Univerzitetu Kolumbija, počasnom konzulu Srbije u SAD, rođenom u banatskom selu Idvoru. Obeležje je izradio vajar Sava Halugin, koji je slavnog naučnika predstavio sa njegovim najznačajnijim pronalaskom – „Pupinovim kalemovima“ u ruci, kojim je rešio problem prostiranja telefonskih struja na daljinu.
Mihajlo Pupin je objavio oko 70 tehničkih članaka i izveštaja i 34 patenta, a bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Takođe je dobio i Pulicerovu nagradu za autobiografsko delo „Od pašnjaka do naučenjaka“. Spomenik Pupinu trebalo bi da bude postavljen 9. novembra.
M. Mijušković
objavljeno: 14.10.2011.
