Izvor: B92, 02.Dec.2009, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brojne prepreke za slepe osobe
(FoNet, arhiva)
Beograd -- Iz Saveza slepih i slabovidih još jednom su upozorili da javne službe u Srbiji ne vode dovoljno računa o potrebama osoba sa invaliditetom.
U Srbiji se ne čini gotovo ništa kako bi se slepim i slabovidim osobama olakšao samostalan život, osim što im se daje mogućnost obrazovanja i zapošljavanja, upozorili su predstavnici Saveza slepih na tribini posvećenoj odnosu javnih službi prema slepim i slabovidim osobama.
Skup je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << organizovan povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, sa ciljem da se stvori fizičko i socijalno okruženje u kojem će ove osobe biti ravnopravne i moći da vode aktivan i sadržajan život.
Javne službe ne brinu dovoljno o osobama s invaliditetom jer se smatra da je posle obrazovanja i zapošljavanja svaki slep čovek sposoban da se snalazi samostalno.
Ipak bez ličnog asistenta za mnoge od njih sasvim su nepristupačni megamarketi, redovne biblioteke, kulturne ustanove, domovi zdravlja, Ada Ciganlija i drugi rekreativni sadržaji.
Tihomir Nikolić iz Saveza slepih podseća na niz mogućnosti koje su slepim i slabovidim osobama uskraćene.
"Gde god se pojavite, slep sam sebi mora da organizuje i sam mora da se snađe, a trebalo bi, ako govorim o pravoj inkluziji, da svaki slep dobije mogućnost da se isto tako zabavi i isto tako rekreira”, poručuje on.
Slepi su se požalili da ne postoji utvrđen sistem informisanja, vremenske prognoze na televizijama često su samo vizuelne, a procenat semafora i raskrsnica prilagođenih njihovim potrebama skoro zanemarljiv.
Ljubiša Ljubić iz gradskog Sekretarijata za saobraćaj priznaje da problema ima i da im treba pristupiti na bolji način.
"Problem je u tome što je ova kategorija stanovništva nije tretirana na sveobuhvatan način. Uglavnom su rešavane stvari od slučaja do slučaja i kad je negde bilo urgentno”, podseća on.
Ipak poslednjih godina ima i pomaka, kažu u Savezu, apostrofirajući zakon o udžbenicima kojim je predviđeno da država finansira udžbenike za slepe i slabovide.
Pozitiivne primere navodi i Dragiša Drobnjak iz gradskog sekretarijata za saobraćaj.
"Pozitivno je to što sve više osnovne škole i gimnazije prihvataju kao normalno da sa vršnjacima koji vide pohađaju slepi vršnajci, ali država mora da taj proces inkluzivnog obrazovanja snažnije podrži”, smatra on.
O odnosu prema potrebama slepih i slabovidih svedoči činjinica da se iz nadležnih ministarstava na tribini posvećenoj odnosu javnih službi prema njihovim problemima, iako su bili najavljeni, nisu pojavili oni koji bi mogli da odgovore na njihova pitanja.
