Izvor: Politika, 24.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Broj studenata ipak raste
Zvanični statistički podaci iz 2006. godine ukazuju na povećanje broja građana sa akademskom titulom
Statistika je opasna nauka koja pruža mnoštvo mogućnosti za manipulaciju različitim podacima. Ovim rečima obratio se jedan naš čitalac u pismu upućenom „Politici”, posle serije tekstova o obrazovnom profilu stanovništva u Srbiji.
Božidar Đelić je nedavno izneo informaciju koja je uzburkala javnost – da je Srbija jedina zemlja u Evropi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kojoj se u poslednjih petnaest godina smanjuje procenat ljudi sa visokoškolskom diplomom.
Ukoliko se, pak, u razmatranje uzmu zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku, onda je primetno da su oni nešto drugačiji. I tu, međutim, valja biti dvostruko oprezan, upozoravaju stručnjaci.
Prema važećoj statistici, broj upisanih studenata na fakultetima u Srbiji 1990. godine bio je 117.212, dok prema podacima iz 2006. godine ima 238.710 onih koji poseduju indeks.
Nasuprot Đelićevoj izjavi, statistički podaci ukazuju i na to da je poslednjih petnaest godina udvostručen broj građana sa akademskom titulom. U 1990. godini diplomiralo je 15.368 studenata, dok je u 2006. godini 29.406 građana steklo diplomu nekog fakulteta. Pojašnjavajući ove podatke, Branka Šurkalović, načelnik Odeljenja društvenih delatnosti u Republičkom zavodu za statistiku, potvrđuje da postoji određena veza između upisanih i diplomiranih studenata, kao i da se poslednjih godina uočava tendencija njihovog rasta, a ne opadanja.
Drugo je pitanje kvaliteta nastave u visokoobrazovnim institucijama u Srbiji. Centar za obrazovne politike prošle godine sproveo je obimno istraživanje o efikasnosti studiranja u Srbiji od 1990. do 2005. godine.
– Ako govorimo o zvaničnim podacima i statistici, ne možemo da kažemo da se broj studenata smanjuje. Ali, ono što nije ispitano, a može da se javi kao problem jeste kvalitet znanja koji studenti stiču na fakultetima i koliko je takvo znanje upotrebljivo za razvoj društva i privrede. Nastavni planovi i programi po kojima su studenti završili studije nisu dovoljno usmereni ka realnim potrebama tržišta rada – pojašnjava mr Martina Vukasović koja je autor ovog istraživanja. Ona ukazuje i na podatak da je u analiziranom periodu od 2000. do 2005. godine smanjen upis studenata na državne, a povećan na privatne fakultete.
– U svim evropskim zemljama broj studenata raste, ali ono sa čim će se i Srbija u budućnosti suočiti jesu demografski podaci. Naime, smanjuje se broj ljudi koji između 18. i 25. godine upisuju studije, a povećava se broj onih koji se posle određenog perioda provedenog na tržištu rada vraćaju univerzitetskom obrazovanju. Reč je o ljudima koji imaju 30 i više godina, u Evropi ih zovu „zreli” studenti – objašnjava sagovornica.
Profesor Filološkog fakulteta dr Ljubiša Rajić smatra da „surova statistika ne može da ’progovori’ o kvalitetu nastave”. Prema njegovom mišljenju, od druge polovine osamdesetih godina prošlog veka taj kvalitet je u stalnom opadanju.
– Mi sada dobijamo studente sa manjim nivoom opšteg znanja, kulture i obaveštenosti o pojavama i dešavanjima u svetu. Naši studenti raspolažu faktografskim znanjem, ali oni nisu u stanju da uoče neki problem, još manje da ga reše. S druge strane, veliki broj studenata sa traženih fakulteta napušta zemlju i odlazi u inostranstvo čim okonča školovanje – kaže prof Rajić. On ukazuje i na drastičan porast broja viših i visokih obrazovnih institucija.
– Odgovorno tvrdim da barem jedna trećina zaposlenih nastavnika na fakultetima ne bi prošla oštre kriterijume na nekim od evropskih univerziteta. Kakvi onda mogu da budu studenti takvih profesora? – otvara prostor za diskusiju naš sagovornik.
– Nije problem samo u tome koliko Srbija ima visokoobrazovanih, nego kakav je kvalitet profesorskog kadra, nastave i uslova za studiranje. Zar je bitno koliko čelika smo uspeli da proizvedemo, ako od njega nismo uspeli ništa da napravimo – zaključuje profesor Ljubiša Rajić.
Aleksandra Marković
[objavljeno: 25/04/2008]
