Izvor: Politika, 16.Apr.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brodolom na Karibima
Kako je mornar iz Čačka Zoran Lončarević preživeo sudar teretnih brodova na Atlantiku
Čačak – „Sigejt“ bejaše upravo oplovio Kubu i gutao je milje Atlantikom pored Dominikanske Republike i Haitija, pramca usmerenog ka Africi. Bio je 10. mart i vođa palube na prekookeanskom brodu, Zoran Lončarević (57) iz Čačka, sedeo je u trpezariji pošto zora na Karibima neće još sat. Pio je kafu i ređao pasijans, ne osvrćući se na kuvara nalakćenog s druge strane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stola. Bilo je 5.41 sati kad je potpunu tišinu u mrkloj atlantskoj noći u paramparčad razneo strašan udarac.
– Izleteo sam na krmu i pred nosom mi se stvorio pramac drugog broda koji ide pravo na mene i reže kao sir našu lađu, već je stigao do polovine – priča Lončarević za „Politiku“.
On će 4. juna ove godine proslaviti tačno 40 godina kako plovi okeanima i morima, ali nikad nije bio brodolomac. Baš nijednom, sve do ovog tajanstvenog sudara na 25 milja od obala Dominikane i Haitija.
– Sve mi je, ipak, postalo jasno u jednoj sekundi. Shvatio sam da više nemamo desnu stranu broda i počeo sam da vičem na uzbunu.
Događaji su se u narednim trenucima i minutima ređali baš kao na filmu.
Na „Sigejtu“ je odmah nestalo struje, ali se 15 sekundi kasnije uključio mali generator, nov je i trebalo bi da radi bez problema. Ali, uskoro se i on potpuno utišao i stao, kablovi su se pokvasili.
Od dvadeset jednog člana posade „Sigejta“ – kapetan je Riječanin koji živi u Kopru i deklariše se kao Slovenac, prvi oficir je iz Ukrajine, drugi iz Crne Gore, treći iz Poljske, mašinisti Ukrajinci – niko nije video da im drugi brod dolazi u bok, sve do poslednjeg trena i udarca. Ni tada nisu videli, ali su čuli. Lončarević je žurno krenuo po kabinama da budi zaspale mornare, istovremeno osluškivao da li će kapetan komandovati da se brod napusti i trkom se uspeo do trećeg sprata da bi iz svoje kabine uzeo pojas za spasavanje i baterijsku lampu.
Zbog strahovitog udarca čamac za spasavanje na „Sigejtu“ nije stigao da se otkači već se još više zaglavio među nosačima i Čačaninu nije bilo druge već da se sprema za skok u more.
– Počeli smo da tonemo, brod koji nas je udario polako nas je povlačio u dubinu. Bili smo odsečeni, bez prolaza kroz nadgrađe, mogli smo da se provučemo samo po krmi broda, spoljnim stepenicama. Ljudi su se već okupili na krmi, ali sam još jednom, pa ubrzo i treći put morao da idem gore, do kabina, i u mraku dozivam drugog inženjera, mog prijatelja koji je i na prošlom putovanju bio sa mnom.
Uskoro se, na sreću, drugi brod u ovom klinču, kontejnerski „Timor storm“, ipak odvojio i njegovi mornari su bacili splav za spasavanje kolegama iz „Sigejta“. Neki brodolomnici već su prešli na „Timor“, takoreći kopnenim putem, dok su brodovi još bili u zagrljaju, drugi su se spustili u splav. Prvi oficir „Sigejta“ pao je u more ali se dokopao pojasa koji mu je bacio kolega i izdržao dok ga nije prihvatila neka engleska jahta, koja se ko zna kad i kako stvorila u toj tmini.
Na Karibima je već svanulo kad se kompletna posada „Sigejta“ popela na brzi čamac američke obalske straže. Svi su spaseni, uz dvojicu povređenih. Lončarević je ozledio petu a varilac s njegovog broda prošao je nešto gore, takođe povredivši nogu.
– Američka straža nas je nahranila i napojila i noćili smo na njihovom čamcu. Nikad nisam ni pomislio da će me spasavati oni koji su me pre 13 godina bombardovali, ali čovek, ponekad u životu, ne može da bira.
„Sigejt“ je plovio pod engleskom zastavom i bio je vlasništvo kompanije „Zodijak“ iz Londona. Lončarević je u engleskoj prestonici pred Novu godinu od uprave „Zodijaka“ dobio sat vredan 1.000 evra za deset godina rada u kompaniji. „Sigejt“ je zatim u Šćećinu (Poljska) utovario veštačko đubrivo do Nju Orelansa (SAD) pa nastavio bez tereta do luke Galveston, u Teksasu. Tu je ovaj brod za prevoz kombinovanog tereta utovario 28.000 tona pšenice za luku Lagos u Nigeriji, isplovio ka Africi 6. marta ove godine, a 10. marta u 3.30 sati iza sebe ostavio obale Kube.
– „Timor storm“ je te noći isplovio iz Manzanila i nisu nas videli u mraku Atlantika, kao ni mi njih. Slične su nosivosti, prevoze kontejnere, samo što je njihov brod brži, kapetan im je Rus a mornari Filipinci. Udarili su našu krmu pod uglom od 115 stepeni, kao da su nas preticali, oni su krivi.
„Sigejt“ je posle brodoloma ipak ostao na površini, jer voda nije prodrla u tankove s teretom.
– Posle dva dana provedena u hotelu u Dominikanskoj Republici 15 naših mornara poslato je u Evropu, kućama, dok smo nas šestorica morali da se vratimo na „Sigejt“ i uz pomoć remorkera dovukli oštećeni brod u luku Port o Prensa, glavnog grada Haitija, gde sam ja oborio sidro. „Sigejt“ je bio vredan tri miliona dolara i neće se popravljati, nema mu spasa, ali je sav teret – pšenica od 6,8 miliona dolara – ostao neoštećen i pretovaren je u drugi brod. Imao sam sreće, moram da slavim i udaram u zvono monaško – veli vođa palube na prekookeanskim brodovima.
Lončarević je oktobra 2006. bio na istoj dužnosti na brodu „Snoudon“ koji je preko Atlantika prevozio rudu gvožđa, i tada je između Afrike i Kanarskih ostrva naišao na čamac od 15 metara u kome su 11 dana bez vode i goriva plutala 133 emigranta iz Gambije. Spakovani kao sardine u otvorenom čunu svi su spaseni, „Snoudon“ ih je izvukao iz okeana i prevezao do Las Palmasa.
Gvozden Otašević
objavljeno: 17.04.2012.
