Izvor: Danas, 02.Avg.2015, 19:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brković nije bio direktor BK televizije
Izvesni gospodin Stanko Brković, koji u svom autorskom tekstu od prošle nedelje u vašim novinama tvrdi kako je bio osnivač i prvi direktor BK televizije, neprimerenim neistinama skrnavi, pozivajući se na njega, ne samo lik i delo prvog glavnog i odgovornog urednika Srđana Đurića već i uspomenu na BK televiziju, nešto najbolje što je Srbija ikada imala u elektronskim medijima.
Radi objektivnog i istinitog informisanja javnosti želimo da se zna da Stanko Brković nikada >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << nije bio osnivač i direktor BK televizije.
Preduzeće za proizvodnju i usluge BK telekom osnovano je 19. januara 1994. godine i prvi njen direktor bio je Vidomir Parežanin, zatim Mirna Tripković, Aleksandar Tijanić, Tihomir Simić, Aleksandar Zeremski zaključno sa Bojanom Lekić.
Brković je dakle radio posao, i to vrlo neuspešno, referenta za marketing. Na televiziju je došao bez konkursa, kao zemljak i školski drug Dragomira Dragana J. Karića. Sektor za ljudske resurse, kojim je upravljala Sonja Cagronov, insistirao je da Brković kao i svi drugi zaposleni prođe testove za prijem. Budući da je Brković završio srednju poljoprivrednu školu i da za to radno mesto nije imao potrebne kvalifikacije a pritom je na televiziju došao pravo iz Zabele, gde je odslužio šest od ukupno devet godina zatvorske kazne, za njega se ponovo založio Dragomir J. Karić urgirajući da po svaku cenu bude primljen na posao jer on svoje zemljake i prijatelje, bez obzira na njihove greške, ne ostavlja na cedilu. Zašto je ležao u Zabeli, Brković najbolje zna. Kratko se zadržao na televiziji zloupotrebljavajući kod zaposlenih svoje poznanstvo sa vlasnicima.
Osim neistinite informacije da je bio direktor od autoriteta i integriteta Brković čitalačkoj publici, iz samo njemu znanih razloga, iznosi još jednu neistinu. Reč je o prof. Mirjani Marković, supruzi tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, za koju tvrdi da je bila ne samo urednik već se bavila i kadrovskom politikom.
Najbolji dokaz da se prof. Marković nije mešala u rad televizije i da je Bogoljub Karić uvek mislio svojom glavom je dolazak Aleksandra Tijanića na BK TV kojeg je Bogoljub primio posle otkaza na TV Politici. Bogoljub je želeo televiziju za 21. vek. Prema tome, sve što je radio, radio je u interesu objektivnog informisanja i građana Srbije pa je to stalno bio kamen spoticanja sa ljudima na vlasti.
Na kraju, da je prof. Mirjana Marković u očima Bogoljuba Karića bila toliko moćna, pokojni Zoran Đinđić se verovatno nikada ne bi pojavio na televiziji a kamoli ostatak lidera DOS-a.
Radi istine treba podsetiti i na to da je BK televizija zatvorena u vreme mandata premijera Vojislava Koštunice, koji je i pre Petog oktobra i posle njega bezgranično promovisan na toj istoj televiziji.
