Izvor: Blic, 21.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Britanci dugo čekaju na pregled specijaliste
Duge liste čekanja na sve hirurške intervencije, gotovo potpuna neprohodnost do lekara specijaliste i sve češća putovanja u inostranstvo da bi se rešili zdravstveni problemi, glavne su odlike britanskog zdravstva danas. Više od 85 odsto stanovništva leči se u državnom sektoru, tako da je jedini pregled koji dobiju za bilo koje oboljenje onaj koji im pruži lekar opšte prakse.
U Velikoj Britaniji samo oko 13 odsto populacije pokriveno je privatnim zdravstvenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << osiguranjem koje pacijentima obezbeđuje bolju zdravstvenu zaštitu i lakši pristup specijalistima. Svi ostali zbrinuti su u okviru sistema koji se zove Javna zdravstvena zaštita (NHS).
Kako NHS funkcioniše, za „Blic” govori Smiljka Milošević (39), koja je živela u Londonu i bila britanski osiguranik od 1992. do 2000. godine.
Njena iskustva sa zdravstvenim sistemom ove zemlje su i dobra i loša.
Mane
- teško se stiže do lekara specijaliste
- preduge liste èekanja za hirurgiju srca,
kukova i uklanjanje katarakte
- česte infekcije u
državnim bolnicama
Dobre strane:
- veoma dostupan
porodični lekar
ndosta novca u budžetu
Veoma dobre utiske nosi kada je reč o sistemu porodičnog lekara, takozvani GP, koji je bio zadužen i za ginekološke preglede, radio joj je i Papanikolau test, pa čak i psihijatrijske preglede kada je bila u prvoj fazi depresije.
- Lekar opšte prakse je zaista bio dostupan. Nikada nisam čekala više od sat vremena ako bih došla nenajavljena, u slučaju da me je mučio neki akutni problem. Zvala sam i telefonom za savet. Veliki problem je to što pacijenti koji plaćaju samo državno osiguranje uopšte nemaju pristup lekarima specijalistima. Meni je bio potreban psihijatar i prvi slobodan termin je bio tek za šest meseci. To mi je bio veliki problem jer je seansa kod privatnog psihijatra bila preskupih 90 funti - priseća se ona.
Dugo se čeka i na pregled kod ostalih lekara specijalista. U slučaju da porodični lekar ne može da reši određeni ginekološki problem, pacijentkinje moraju da čekaju više od tri meseca da bi stigle na red. Zato je Smiljka počela da uplaćuje i privatno osiguranje po 75 funti mesečno, jer je, kako kaže, bez dopunskog privatnog osiguranja teško lečiti se u Velikoj Britaniji.
Još teža situacija je sa pacijentima kojima su potrebne hirurške intervencije. Podatak koji najbolje govori koliko je NHS postao neefikasan jeste da čak 70.000 pacijenata svake godine putuje u inostranstvo zbog operacija koje u Britaniji ne mogu da dočekaju. Procenjuje se da čak 200.000 „zdravstvenih turista” tek treba da putuje do Malezije ili Južne Afrike da bi izbegli predugačke liste čekanja.
Najveće liste čekanja su za hirurgiju srca, kukova i uklanjanje katarakte. Trenutno oko 750.000 pacijenata čeka na prijem u neku od britanskih bolnica, 40 odsto pacijenata obolelih od raka nikad ne stigne do onkologa, a velike su restrikcije i ko može da stigne na dijalizu. Primera radi, na rutinsku hirurgiju srca u bolnici u Mančesteru čeka se u proseku šest meseci.
Pacijenti ne putuju u inostranstvo samo zbog čekanja i visokih cena u privatnim bolnicama, već i zato što se plaše sve češćih infekcija koje se dešavaju u državnim bolnicama. Zato Britanci plaćaju intervencije u Indiji, gde ih operacija, avionski troškovi i smeštaj koštaju duplo manje nego ista usluga u nekoj od privatnih bolnica u Britaniji.
Poređenje
Parametri
Srbija
UK
Izdvajanje po glavi stanovnika
270 evra
3.500 funti
Broj lekara na 1.000 stanovnika
2,9
2,3
