Izvor: Politika, 01.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brisanje "grešaka"
Od aprila zahtev podnelo 168 osoba. – Veliki broj zahteva podnet bez propratne dokumentacije
Okružnom sudu u Beogradu od kraja aprila, kada je stupio na snagu Zakon o rehabilitaciji, zahteve je podnelo ukupno 168 osoba. Imena i razlozi zbog kojeg su odlučili da od države traže "brisanje" spornih delova svoje biografije u sudu se još ne otkrivaju zbog zaštite interesa podnosilaca zahteva.
– Po donošenju Zakona o rehabilitaciji trebalo je da se reše mnoga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tehnička pitanja. Okružni sud u Beogradu je tome pristupio odmah pošto je zakon prošao skupštinsku proceduru. Oformljen je upisnik, izrađeni su pečati, organizovana je pisarnica za slučajeve rehabilitacije, a formirana su i sudska veća koja će voditi postupke po primljenim zahtevima. Konkretno, formirano je sedam veća koja su sastavljena od po troje sudija: krivičara, parničara i sudije iz Odeljenja za upravne sporove – objašnjava za "Politiku" Ivana Ramić, portparol beogradskog Okružnog suda.
Prema njenim rečima, veliki broj zahteva za rehabilitaciju podnet je bez propratne dokumentacije, odnosno dokaza o njegovoj osnovanosti, pa sud, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, prikuplja potrebna dokumenta i podatke od nadležnih uprava i organizacija. Primljeni zahtevi, objašnjava Ramićeva, raspoređuju se sudijama po utvrđenom redosledu.
Pomenutim zakonom uređena je rehabilitacija građana koji su sa i bez sudske ili administrativne odluke lišeni, iz političkih ili ideoloških razloga, života, slobode ili nekih drugih prava od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona, a imali su prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Zahtev za rehabilitaciju može da podnese svako zainteresovano fizičko ili pravno lice, a pravo na njegovo podnošenje ne zastareva.
– Ukoliko podnosilac zahteva nije u mogućnosti da podnese dokaze o njegovoj opravdanosti, tada se uz njega podnosi opis progona ili nasilja sa podacima koji mogu da posluže za bližu identifikaciju žrtve i događaja. Pre odlučivanja o zahtevu, sud pribavlja potrebna dokumenta i podatke od nadležnih državnih organa i organizacija, koji su dužni da ih na zahtev suda dostave u roku od 60 dana – objašnjava Ramićeva.
Rehabilitovana osoba se, prema zakonu, smatra neosuđivanom, a pravo na naknadu štete i pravo na povraćaj konfiskovane imovine biće uređeni posebnim zahtevom.
Advokat Đorđe Mamula, poslanik DSS-a u republičkom parlamentu, smatra da zakon nije dovoljno jasan i napominje da je Vrhovni sud Srbije i ranije ukazivao na njegove nedostatke.
– Postoji mogućnost da će se tumačenje pomenutog zakona zatražiti i od republičke skupštine, ali da li će i kada doći do toga, videćemo. Inače, Zakon o rehabilitaciji je u Srbiji donet sa zakašnjenjem od petnaestak godina. Mnoge evropske zemlje su ga donele posle pada berlinskog zida – smatra Đorđe Mamula.
U pomenutim zemljama, prema Mamulinim rečima, zakon je donošen zbog osoba koje su progonjene zbog svojih političkih stavova. To se, kako dalje objašnjava Mamula, ne odnosi na osobe koje su činile zločine i akte nasilja shodno međunarodnom pravu.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Kosta Čavoški nije želeo da komentariše Zakon o rehabilitaciji, objašnjavajući da ga nije ni proučavao.
– Kćerka i supruga me ubeđuju da pogledam taj zakon i eventualno podnesem zahtev za rehabilitaciju s obzirom na to da sam 1975. godine, jednoglasnom odlukom Nastavno-naučnog veća, izbačen na ulicu zbog takozvane moralno-političke nepodobnosti – rekao je Kosta Čavoški.
-----------------------------------------------------------
Pravda za sve
Vojislav Mihailović, potpredsednik republičke skupštine i unuk četničkog generala Draže Mihailovića, najavio je ranije da će podneti zahtev za rehabilitaciju, jer većina građana Srbije smatra da je protiv njegovog dede vođen montirani proces.
- Osuđen je nevin čovek, junak koji je prvi podigao ustanak protiv ondašnje snažne fašističke Nemačke. Da je sve bilo montirano govori i to što je Jugoslovenska vojska u otadžbini dobila priznanje stranaca, a đenerala Mihailovića posthumno je odlikovao američki predsednik Truman - izjavio je nedavno Vojislav Mihailović.
Prema njegovim rečima, Zakon o rehabilitaciji može da doprinese da bar porodice onih koji su izgubili život, slobodu ili imovinu, dobiju neku satisfakciju.
-----------------------------------------------------------
Prvi zahtev
Zahtev za rehabilitaciju profesora dr Slobodana Jovanovića, pravnika i predsednika kraljevske vlade u Londonu, koga je vojno pravosuđe 1946. kao narodnog izdajnika i ratnog zločinca osudilo na 20 godina zatvora, bio je prvi zahtev te vrste podnet na osnovu Zakona o rehabilitaciji.
U Advokatskoj komori Srbije su istakli da je osnov za podnošenje zahteva to što je osuda Slobodana Jovanovića ideološke prirode.
- Osnovna stvar zbog koje je on osuđen jeste njegova navodna saradnja sa okupatorom. To se, međutim, ne može prihvatiti, jer je on ceo rat proveo u Londonu, u zemlji koja je bila članica antifašističke koalicije. Spočitavano mu je takođe što je podržavao vojsku generala Draže Mihailovića, što je običan ideološki stav - objasnio je Zoran Živanović iz Advokatske komore Srbije. U prilog tome da Jovanovića treba rehabilitovati on navodi i da je zakonom ravnogorski pokret izjednačen sa partizanskim, te da su Jovanovićeva dela već štampana i rehabilitovana. Zahtev za njegovu rehabilitaciju podržala je i Srpska liberalna stranka.
M. Derikonjić
[objavljeno: 01.08.2006.]
