Izvor: Danas, 04.Mar.2015, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Briga, ali konkretna
Većina štampanih medija objavila je rezultate istraživanja grupe nevladinih organizacija predvođenih Centrom za mame, prema kome se skoro polovina ispitanica nije osećala zaštićeno i sigurno tokom porođaja. Nalazi da se 63 odsto žena izjasnilo da su tokom porođaja bile gladne, 20 odsto žedne, a da je samo 37 odsto imalo "privilegiju" da odluči kako će se poroditi, u neformalnim komentarima dočekani su na nož. Jer, tokom čina rađanja se inače ne jede i pije vrlo malo zbog mogućih >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << komplikacija koje zahtevaju anesteziju. Žene ne mogu samostalno da odluče da li će se poroditi prirodno ili carskim rezom, jer su presudni medicinski razlozi. I tome slični argumenti.
Međutim, sva ta reagovanja svedoče pre svega o opravdanosti ovakvog istraživanja. Zašto uostalom takvu vrstu ankete ne sprovede Ministarstvo zdravlja? Recimo, kao redovni i rutinski upitnik koje porodilja popuni na otpustu.
Iz feminističkog ugla gledanja, po tome kako su u Srbiji uređene bolnice za žene, gotovo da se svrstavamo u treći svet. Nedostaju inkubatori sa odgovarajućim protokom kiseonika, kreveti, erkondišni, pločice u kupatilima, stolovi za porađanje... Za razliku recimo od postojanja vrhunskih klinika za oboljenja kojima su češće podložni muškarci kao što su kardiovaskularna, ali i ratna hirurgija. Uz to, svi oni koji društveni razvoj mere odnosom prema slabijima - a to su žene i deca, ukazaće i na postojanje velike hipokrizije u ovoj temi. Odnosno, da je stvarna razlika između onoga što se proklamuje i javno tvrdi i onoga što se u stvarnosti dešava velika i strašna. I da se ta razlika između ostalog ogleda u paralelnom ali svima znanom zdravstvenom "sistemu" koji funkcioniše na "vezama", odnosno ličnim poznanstvima i uglavnom sitnoj korupciji. Te, da taj sistem proizvodi savete tipa "ko u bolnicu uđe bez veze i bez para, u Božjim je rukama".
Uzgred, ali ne i najmanje bitno, za takav sistem okriviti lekare kao takve je potpuno pogrešno. Jer, jedan broj njih profesionalno i stručno radi svoj posao u ponekad zaista bizarno teškim okolnostima, i mnoge bi ljudske sudbine bile strašne da to nije tako.
Istraživanje je, dakle, za svaku pohvalu, i trebalo bi da podstakne javno mnjenje na veću brigu, ili u krajnoj liniji, veće poštovanje prema ženama i majkama. I to konkretno, a ne samo kroz prazne priče o beloj kugi i zabrinutosti za demografsku budućnost i slične "velike" teme, nedovoljno zainteresovane za individualno ljudsko biće, koje sve to treba da "iznese".
