Izvor: Politika, 13.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bregović se oporavlja posle operacije
Zbrinjavanje poznatog muzičara rutinski posao za lekare Urgentnog centra koji dnevno pregledaju do 800 pacijenata
Poznati muzičar Goran Bregović, koji se nalazi u beogradskom Urgentnom centru posle povrede kičme zadobijene prekjuče kada je pao s višnje ispred svoje kuće u Beogradu, juče je operisan. Tim neuroortopeda uspešno je obavio stabilizaciju prelomljenog prvog lumbalnog kičmenog pršljena. Bregovićevo zdravstveno stanje je stabilno, svestan je i komunikativan.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Kako za „Politiku” kaže direktor ove ustanove, profesor dr Branislav Stefanović, sreća je da kod Bregovića nema neuroloških ispada, pa se lekari nadaju da neće biti trajnih posledica.
Poznati muzičar je tek jedan od 648 pacijenta koji su toga dana bili primljeni u Urgentni centar. Pod istim krovom u ovom času su i povređeni supružnici Popović, čija su deca, Marija i Viktor, nedavno poginula na pružnom prelazu Rabrovac pre pet dana kada je voz naleteo na njihov automobil. Majka Biljana sa teškim povredama glave probudila se iz kome i prebačena je na odeljenje poluintenzivne nege, dok je otac Mališa smešten na ortopediji. Pomoć hirurga u istom danu kada i poznati muzičar dobilo je još 168 građana, ali oni nisu stigli na novinske stupce i u televizijske vesti. Takav je život, ali i pravilo da ono što je za medije jednodnevna vest za lekare je obično borba za život koja ponekada traje i nekoliko nedelja.
Profesor Stefanović, hirurg i prvi čovek „Urgentnog”, podseća da se stalno povećava broj ljudi koji traže lekarsku pomoć. Bilo je dana kada je za 24 sata pregledano i rekordnih 800 pacijenata. Dr Stefanović bi mogao bi da se hvali brojem ljudi kojima je ovde spasen život i činjenicom da je Urgentni centar postao, kako se to danas popularno kaže – brend, jer ovo je zdravstvena kuća za koju svi znaju, kad god se nešto loše i dramatično desi. Međutim, direktor ponovo ukazuje koliko je važno bolje organizovati urgentnu medicinu na području cele Srbije. Urgentni centar je odavno prestao da bude ustanova u kojoj se leče samo Beograđani. Pacijenti stižu iz svih ustanova, od Sombora do Leskovca. S mitinga „Kosovo je Srbija” samo do ponoći ovde je zbrinuto više od 120 učesnika. Proteklo je i tačno šest meseci od kada je civilne pacijente počela da prima Vojnomedicinska akademija, ali dr Stefanović konstatuje da to nije donelo nikakvo rasterećenje.
– Pacijenata ima sve više. Stižu nam teško povređeni i kritično oboleli, najteži slučajevi, ali je veliki broj pacijenata koji bi mogli da budu zbrinuti u regionalnim zdravstvenim centrima ili u kliničkim centrima. U prethodne dve godine stalno su rađene rekonstrukcije i adaptacije u nekom od četiri kliničko-bolnička centra u Beogradu, pa rasterećenja nema. Najveći apsurd je da nam svakodnevno stižu pacijenti koje bi trebalo da zbrinu lekari u urgentnim službama 16 domova zdravlja, pa tako roditelji dovode i decu sa Ade Ciganlije i parkova da skidamo krpelje – kaže dr Stefanović.
Upravo tu „pretrpanost” pacijentima koji nisu teški slučajevi, a odvlače vreme i pažnju dežurnih ekipa, dr Stefanović navodi kao jedan od razloga za dugo čekanje što je jedna od najčešćih primedbi pacijenata koji su pomoć potražili u Urgentnom centru. Ljudi se žale da su na snimanje ili pregled čekali i pola dana. Zašto?
– Lekarima teško kada pacijenti ne mogu da shvate da moraju da sačekaju, ali tako je svuda u svetu. Ne postoji brza medicina, kao brza hrana. Lekar će primiti povređenog ili bolesnog za 15 minuta, ali za ceo postupak daljih analiza, laboratorijskih pretraga ili snimanja na rendgenu ili skeneru mora da se sačeka, a zatim ti rezultati i snimci moraju i da se obrade. Tu su i prioritetni slučajevi, iznenadne situacije gde se oko jednog pacijenta angažuje ekipa od desetak ljudi, što lekara, što medicinskih tehničara – odgovara dr Stefanović.
Najveći problem u Urgentnom centru je i dalje nedostatak lekara anesteziologa i radiologa, dok hirurga i internista ima dovoljno. Dr Stefanović teška srca priznaje da je razlog hroničnog nedostatka ovih specijalnosti odsustvo želje mladih lekara da se posvete stresogenim i vrlo teškim specijalizacijama, koje nose i mediko-legalnu odgovornost, a da pri tome nemaju ni veću platu, ni ni bilo koje druge pogodnosti. Malobrojni su lekari koji pristaju da se bave takozvanom adrenalinskom medicinom, a rad u Urgentnom centru je upravo takva medicina.
-----------------------------------------------------------
Majstori u Urgentnom od 1. jula
Za nepune dve nedelje, tačnije od 1. jula u Urgentnom centru će započeti renoviranje odeljenja intenzivne nege i operacionih blokova, pa će pacijenti biti upućivani u druge kliničko-bolničke centre na području Beograda.
– Urgentni centar se nalazi u zgradi staroj 100 godina i mnogo toga ugrožava i pacijente i rad lekara. Zbog prirode posla i večite gužve odlagali smo našu rekonstrukciju i adaptaciju, ali sada majstori ulaze i u Urgentni centar. Zbog rekonstrukcije nećemo zatvoriti celu ustanovu, ali zbog preuređenja sala smanjiće se broj operacija. Internistička služba će raditi uobičajeno – najavio je dr Branislav Stefanović.
Olivera Popović
[objavljeno: 14/06/2008]
