Izvor: Politika, 01.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brda za "bumbare"
Na Dedinju je, po kvadratnom metru, najveća koncentracija političke moći, novca, zlata, kreditnih kartica, šifrovanih računa, lične memoarske građe i video-kamera
Zna se gde živi šef. Na Dedinju. Ali, majku mu božju, što bi rekao jedan davni upravnik najskupljeg srpskog brda da gazda nije Majkl Polt? Miroslav Mišković ili neko treći? Možda Slobin duh ponekad svraća na svoje imanje, vredno milione evra, da proveri da slučajno neki novi investitor nije počeo da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kopa temelje bez građevinske dozvole.
Verni poklonici teorije o srpskoj trilaterali veruju da je "broj jedan" ipak Dobrica Ćosić, dok su zaverenici sigurni da je ipak reč o Jovici Stanišiću. "Cigani" se klade na Džaju i Piksija, "grobari" na Bjeku. Olimpijci na Ceptera, monarhisti na Aleksandra Drugog, filozofi leve orijentacije na Mihajla Markovića, a nostalgični borci za pravo da se kuća zagreva i na minus 10 – na Jovanku Broz. Favorit basketaša je Saša Đorđević, uzgajivači salate tipuju na Bogoljuba Karića, Surčinci na Limuna, plavci na Marka Nicovića. Ružičasti su sigurni da je reč o Željku Mitroviću.
To je Dedinje, sa Senjakom i Topčiderskim brdom kao periferijom. Svaka veća varoš ima svoje brdo (hill) sa koga lokalni "bumbari" posmatraju puk, demonstrirajući svoje bogatstvo, uticaj i činjenicu da život na visokoj nozi podrazumeva i spavanje na najvećoj nadmorskoj visini u kraju. Na beogradskom uzvišenju je koncentracija najveće političke moći, novca, zlata, kreditnih kartica, šifrovanih računa, lične memoarske građe i video-kamera po kvadratnom metru svete srpske zemlje. Tamo je upisano svedočanstvo o usponima i padovima ovdašnje elite.
Po spisku stanara na Dedinju može se napraviti i prikaz "Ko je ko u Srbiji". Tu žive dvojica bivših predsednika Jugoslavije – Dobrica Ćosić i Zoran Lilić. Doživotni predsednik naroda i narodnosti čak i mrtav nije otišao sa Dedinja, nastanivši se zauvek u Kući cveća. Jedan od jugoslovenskih predsednika je uhapšen u vili, a potom isporučen u Hag, dok je jedan kraljev namesnik, posle puča 27. marta, napustio dvor i zauvek otišao iz zemlje.
Svaki politički zemljotres u proteklih nekoliko decenija izbacio je ili dodao po nekoliko novih imena na spisak stanara srpskog zabranjenog grada.
Aktuelni šef države Boris Tadić s porodicom živi u rezidencijalnom objektu koji mu je dodeljen na privremeno korišćenje, dok mu traje predsednički mandat. Sa Dedinja je u zgradu Vlade Srbije u Nemanjinoj krenuo i Zoran Đinđić, 12. marta 2003. godine, nešto pre 12 časova. On se u Užičku 40 preselio još februara 2002. godine, na insistiranje obezbeđenja.
Posle ubistva premijera, Ružica Đinđić, odlukom Vlade Srbije i na insistiranje premijera Koštunice, dobila je vilu koja bi mogla da opiše istoriju Srbije. Prvi "socijalistički stanar" u Užičkoj 40 bio je general Udbe Pavle Pekić. Uoči raspada bivše Jugoslavije, u njoj je živeo poslednji predsednik Predsedništva SFRJ Stjepan Mesić, a potom su tu nakratko boravili Radoman Božović i Nikola Šainović.
Politička topografija Dedinja zaista svrstava ovo brdašce u najzagonetnije parče zemlje u regionu. U Užičkoj ulici samo dve vile razdvajaju američkog i iranskog ambasadora, dok je dijagonalno od Poltove vila čoveka koji je bio na crnoj listi za ulazak u SAD. Trenutno je na crnoj listi za ulazak u – Srbiju! Čuvena vila Bogoljuba Karića dugo je građena, jer je trebalo postići unutarporodični enterijerski konsenzus. Bogi je tri puta rušio monumentalnu kapiju, sve dok nije video ogradu Bagingemske palate i uzviknuo: "Ovakvu hoću".
U dvorištu vile gde je pukovnik Gadafi dovodio kamile, u doba beogradskog samita nesvrstanih, sada su stacionirani američki marinci koji obezbeđuju diplomate SAD u Beogradu.
U ranijoj topografiji, 50 ili 100 metara vazdušne linije delilo je vile Aleksandra Rankovića i patrijarha Germana. Istini za volju, Ranković je bio nešto dalje od Brozove rezidencije, a Kardelj nešto bliže, što je na čuvenom Brionskom plenumu 1966. godine potvrdilo uticaj geografije mističnog brežuljka.
Bivši, sadašnji i budući vladari, pomilovani, osumnjičeni, osuđeni i slavljeni, nosioci zlatnih medalja i skupih ugovora, bankari, brokeri i mešetari, bivša emigracija i plemstvo, levičari i novi vlasnici današnje Srbije žive u komšijskoj idili na brdu svih brda. Šorka sledi kad siđu u grad. Ali, popeti se na Dedinje – to je finale uspeha po merilima vrednosti u Srbiji. Zato se ne pita za cenu. U svojoj kancelariji na Senjaku, Milan Pavlović, savetnik direktora agencije za nekretnine "Ambasador M", koji je pekao zanat tako što je zairskom predsedniku Mobutuu našao stan u Parizu od 600 kvadrata, pokazuje na računaru fotografije trenutno najskuplje dedinjske vile koja je na prodaju. Njegov klijent želi da nekom drugom preda ključeve raja opasanog zidom, vrednog 9,2 miliona evra. Holivudska dekadencija na srpski način: bazeni, vrtovi, teniski tereni i 2.000 kvadrata stambenog prostora u mermeru i staklu. Vlasnik čuva identitet.
Na Beverli Hilsu ovakva vila vredi 50 miliona evra. Ali, zato je Dedinje u regionu ubedljivo najskuplje. Strane diplomate koje su uglavnom naši klijenti čude se ovakvim cenama, u ovako siromašnoj zemlji. Danas, recimo, nema ni ara slobodne zemlje u Užičkoj ulici. "Imam tri klijenta koji čekaju slobodan plac od 50 ari. Ne bi žalili novac – odmah bi isplatili pet miliona evra. Pričalo se, takođe, da Miloševići razmišljaju o prodaji velikog placa u Užičkoj 34. Ako hoće, neka se jave: Odmah bi dobili oko osam miliona evra!
I vi, za nekoliko miliončića možete ući na srpsko brdo slavnih bez ausvajsa. Ali, i ako imate kintu, uvek budite oprezni s Dedinjem. Nikada ne znate kada počinje otkazni rok.
Aleksandar Apostolovski
[objavljeno: 01.01.2007.]
.jpg)
