Izvor: Politika, 10.Jan.2010, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brašno dostojno poštovanja i poštenja
U valjevskom selu Zlatariću radi vodenica u kojoj mušterije same uzimaju brašno i ostavljaju novac u kasi bez ključa i katanca, a ako pri sebi nemaju para, mogu da plate i naknadno, kada ih nanese put
Valjevo – „Zaista je predivan osećaj sresti čoveka koji ima neograničeno poverenje u ljude. Vujica iz Sombora"... „Ovakvih ljudi je malo i presrećan sam što sam lično upoznao vodeničara Dragana. Zoran iz Aranđelovca"... „Ovde je predivno. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ovaj čovek je prva liga. Dragana iz Beograda"... „Jedinstvena ideja, jedinstven čovek u jedinstvenom ambijentu. Sve je za divljenje. Porodica Purić iz Valjeva"... „Prijatelju, uzeli smo četiri kese brašna, ostavili novac i malu čast, kesu ljutih bombona. Ovo nigde nismo videli u Srbiji a ubeđen sam da nema ni u Evropi. Zoran iz Negotina"...
Ovo su samo neke od brojnih poruka i komentara iz knjige utisaka u vodenici na reci Obnici u selu Zlatariću kod Valjeva, koju je svojevremeno zakupio Dragan Živanović. Kako s ponosom kaže, otkako je u poslu, knjiga utisaka nije jedina specifičnost „Đedine vodenice": pune četiri godine ovde se posluje po sistemu „samoposluge na poštenje".
– Zbog drugih obaveza na imanju i u još jednoj vodenici, nemam vremena ni mogućnosti da uvek dočekam, poslužim i ispratim mušterije. Zato sam pre četiri godine sve zainteresovane pismeno obavestio da žito za mlevenje ostavljaju i kad ja nisam u vodenici, a da kad uzimaju brašno ostave novac u za to namenjenoj drvenoj kutiji. U početku je bilo iščuđavanja i mnogi su mislili da se šalim ili da nekoga na taj način proveravam. Međutim, brzo su shvatili da je sve doslovno tako kako sam napisao. Posebno su pozitivno reagovali ljudi koji su prolazeći putem Valjevo–Loznica navraćali u vodenicu da kupe pšenično ili kukuruzno brašno. Uz novac ostavljali su ceduljice s porukama zahvalnosti, svoje brojeve telefona, najavljivali kako će ponovo svratiti... Kada su se ceduljice namnožile, odlučio sam da jednu debelu svesku unapredim u knjigu utisaka. Uskoro ću morati da postavim novu, ova je skoro puna – s ponosom nam govori Dragan Živanović iz sela Zlatarića koji je 28 godina radio u pogonima vojne industrije valjevskog „Krušika". Pre desetak godina uzeo je otpremninu i posvetio se radu u dve vodenice na reci Obnici, koje je uzeo pod zakup.
Na naše pitanje da li je neko zloupotrebio njegovo poverenje i uzeo brašno bez plaćanja, Dragan ističe da se nešto tako nikada nije desilo. Doduše, na vidnom mestu u vodenici je istakao parolu „Život i poštenje se samo jednom gube", ali i dodao da one mušterije koje nemaju sitan novac ili su zaboravile novčanik robu mogu platiti kasnije. Navodi nam slučaj kada je jedan naš čovek koji radi 30 godina u Holandiji svratio u vodenicu: i pored ubeđivanja Draganovih komšija da se sam posluži i nastavi put, on je uporno čekao nekoliko sati.
– Kako mi je kasnije objasnio, želeo je da se upozna i da se fotografiše sa vodeničarem, jer mu je bilo veoma stalo da prijateljima u Holandiji slikom ilustruje ovaj neobični doživljaj – priseća se Dragan Živanović.
Budimir Novović
[objavljeno: 11/01/2010]
.jpg)
