Izvor: Blic, 29.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Branislav Čanak: Radnike otpuštaju bezdušno
Branislav Čanak: Radnike otpuštaju bezdušno
Ova godina biće prelomna za Srbiju, ali ne u smislu zaustavljanja reformi, već u realnoj opasnosti da reforme izgube u tempu, jer ionako nizak nivo motivacije kod građana može postati još niži. Ovo stoga što građani nisu dovoljno uvereni, a niko se nije ni potrudio da ih uveri da je ono što se sada radi ipak ulaganje u sutra i da se mora istrpeti put koji tranzicija podrazumeva. Loši rezultati rada Vlade još više slabe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tu motivaciju građana - kaže u razgovoru za 'Blic' Branislav Čanak, dugogodišnji predsednik UGS 'Nezavisnost', koga su delegati nedavno održanog Petog kongresa UGS-a ponovo izabrali za predsednika ovog sindikata.
Otpuštanje radnika je već počelo. Očekujete li nove talase tokom ove godine i hoće li biti socijalnih nemira?
- Otpuštanja će sigurno biti sve više, i to mnogo više nego što Vlada Srbije najavljuje. Koliki će taj broj biti, mi u Sindikatu ne možemo da procenimo jer Vlada uporno, kao najveću tajnu, čuva strateške planove razvoja, tako da ne znamo koje će industrijske grane imati prioritet. Kada bismo to znali, mogli bismo proceniti broj budućeg viška zaposlenih, ali i reći radništvu za koje delatnosti da se opredeljuje i za koje poslove da se obučava. Što se socijalnih nemira tiče, oni su neminovni, jer je Vlada previše trapava i diletantska i kao takva sama pruža povode za socijalne pobune. Jesmo u tranziciji, ali i tu bi se moglo uložiti nešto humanosti, jer su i radnici živa bića sa svojim porodicama. Međutim, ovi sada otpuštaju prilično bezdušno.
Iz sindikalnih centrala u Srbiji često se čuju primedbe na odnos Vlade prema sindikalnim organizacijama. Ima li u Srbiji uopšte socijalnog dijaloga?
- Nema, a to što iz Vlade nazivaju socijalnim dijalogom je samo loša gluma. Zovu nas na gotove papire da samo klimnemo glavom, a ako odbijemo, opet nikom ništa, oni samo nastave dalje. To se tako ne radi. Dok smo rušili Miloševića, radili smo to zajedno, a sada su oni seli u fotelje, a mi postali nepoželjni svedoci. Desilo se da je jedna nekomunikativna vlast zamenjena drugom, takođe nekomunikativnom vlašću. Pogledajte samo njihov odnos prema medijima. To su morali da urade, a nisu, već su medije prepustili same sebi. Naš sindikat je ovih dana imao u gostima ugledne sindikalce iz sveta i svi oni su se složili u oceni da to što se u Srbiji zove socijalnim dijalogom u stvari nije pravi socijalni dijalog. Vlast bi trebalo da zna da se kroz razgovore sa sindikatima i poslodavcima mogu izbeći mnoge loše posledice, ali oni se ne ponašaju tako.
Kakva je saradnja sa drugim sindikalnim centralama u Republici?
- Sa Savezom sindikata Srbije mogli bismo imati i dobru saradnju, ako bi se oni malo preispitali kako su radili prethodnih godina. Kada bi promenili lik, profil i ciljeve, bili bi dobar partner za saradnju. Da su nam se pridružili 1992. godine, Milošević bi već tada pao.
Danas bi trebalo da se nastave pregovori vlade, sindikata i poslodavaca oko utvrđivanja minimalne zarade. Očekujete li postizanje dogovora?
-Ne verujem da će se dogovoriti. Ovi iz vlade na razgovore zovu sve ko im padne na pamet, tamo može svako doći. Mislim na Asocijaciju slobodnih i nezavisnih sindikata, koja bi trebalo da dokaže koliko članova ima. Tu je nejasno i pitanje poslodavaca, jer neučestvovanje Privredne komore znači da je iz procesa pregovaranja isključeno 60 odsto radništva u Srbiji. To kao posledicu može da ima i činjenicu da dogovor i ako se postigne za njih i ne važi. Očekivao sam smenu
Pre Kongresa UGS čuli su se i zahtevi za Vašu smenu sa funkcije predsednika. Kako komentarišete te zahteve?
- Lično sam očekivao, odnosno želeo da me smene, jer želim da se vratim svojoj osnovnoj profesiji - novinarstvu. Međutim, delegati na Kongresu nisu za to hteli ni da čuju i njihovom voljom ostao sam na čelu UGS-a 'Nezavisnost'.
