Izvor: Politika, 15.Jan.2015, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brak pozitivno utiče na životnu sreću
Sve je manje onih sa burmom, iako istraživanja pokazuju da brak olakšava prolazak kroz stresne i teške životne periode
Svaki treći muškarac stariji od 14 godina u našoj zemlji ne nosi burmu, a svaka četvrta žena nikada nije obukla venčanicu, govore podaci izvedeni iz poslednjeg popisa stanovništva, koji su prvi put dali kompletnu sliku bračnog stanja naših sugrađana. Nacionalni emotivni grafikoni svedoče da 1.719.959 osoba nikada nije stalo na ludi kamen, a sudbonosno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „da” izgovorilo je 3.396.240 osoba. Podaci takođe pokazuju da svaki drugi muškarac i svaka treća žena na pragu tridesetih nisu u braku, a zanimljivost izvedena iz ovog istraživanja glasi da u vanbračnoj zajednici u Srbiji živi 3,83 odsto osoba starijih od 15 godina – to jest 236.063 osoba. Muškarci koji žive u vanbračnoj zajednici u proseku imaju 42,2 godine, a žene – 38,6 godina.
Najnoviji rezultati demografskog istraživanja koje je sproveo Istraživački centar „Pju” govore da svaki peti Amerikanac nikad nije bio u braku i nedvosmisleno govore da čak 42 miliona stanovnika SAD nikad nije nosilo burmu. Istraživači podsećaju da tokom šezdesetih godina prošlog veka svega deset odsto muškaraca i osam procenata žena nikada nije živelo u braku i upozoravaju da porast broja stanovnika koji ne nose burmu predstavlja značajan demografski i društveni zaokret. Istraživači centra „Pju” predviđaju da se čak četvrtina današnjih adolescenata neće venčati do 2030. godine i upozoravaju da će to biti najveći procenat nevenčanih u modernoj američkoj istoriji.
Iako rezultati socijalno-psiholoških istraživanja govore da će taktovi „Svadbenog marša” u budućnosti biti sve tiši, istraživači sa one strane Atlantika došli su do zaključka da je burma čuvar životne sreće. U tekstu koji je nedavno objavio „Njujork tajms” prezentovani su rezultati studije Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja koja je pokazala da su osobe u braku srećnije od onih koje ne nose burmu, naročito za vreme stresnih i teških životnih perioda – kao što je kriza srednjih godina.
Ova studija takođe je pokazala da su stabilni brakovi češći kod visokoobrazovanih i dobrostojećih osoba i ređi kod onih koji ne pripadaju toj socijalno-ekonomskoj kategoriji. Oni čiji su životi bremeniti teškoćama mogu najviše profitirati od braka, tvrde ekonomisti Džon Helivel i njegov kolega Šoun Grover iz Vankuverske škole za ekonomiju, i zaključuju da brak ima zaštitno dejstvo u teškim životnim situacijama. Rezultate ovog istraživanja potvrdile su i dve nezavisne britanske studije, ali i istraživanje Galupa koje pokazuje da je brak sinonim za sreću u velikom broju zemalja sveta. Izuzetak od ovog pravila čine neke zemlje Latinske Amerike, južne Azije i supsaharske Afrike.
A ako je suditi prema studijama sociologa širom planete, brakovi bez burme, veze bez veze i deca bez očeva postali su ključni pojmovi koji skiciraju realnost muško-ženskih odnosa na početku novog milenijuma. Naime, planetarna statistika suočava nas sa podatkom da se svaki treći brak na svetu završava razvodom, da se bračni parovi danas češće odlučuju za razvod nego za rađanje drugog deteta i da je šansa da proslavite srebrnu i zlatnu svadbu izjednačena sa verovatnoćom da će vas poklopiti talas cunamija dok se izležavate u nekom turističkom raju.
Psiholog Maja Antončić nije optimista kada je u pitanju budućnost bračne zajednice. Ona upozorava da patrijarhalna porodica polako odlazi u istoriju i da sve veći broj muškaraca i žena bira samački život ili se odlučuje za samohrano roditeljstvo.
– Brak kao institucija gubi popularnost u gotovo svim razvijenim društvima – u skandinavskom delu Evrope gotovo svaka druga osoba koja ima dete nije u braku, a u zapadnoj Evropi konstantno raste broj vanbračnih zajednica, ali i samačkih domaćinstava. Podaci govore da se svaki treći brak u urbanim sredinama i svaka peta bračna zajednica u ruralnom delu Srbije završe razvodom, što državu suočava sa izazovima rešavanja problema samohranih roditelja – zaključuje naša sagovornica.
Sociolog Milan Popović upozorava da broj sklopljenih brakova pada, a starosna granica ulaska u brak raste – prosečan srpski muškarac izlazi pred matičara u 33. godini, a prosečna žena izgovara „da” u 30. godini. Sigurno je da odlazak kod matičara odlažu objektivne životne okolnosti – nezaposlenost, zavisnost od roditelja, stambena nesamostalnost i neizvesna budućnost, ali je činjenica da sve veći broj mladih, nasuprot pomenutim istraživanjima, smatra da burma nije garancija za životnu sreću, zaključuje ovaj sociolog.
-----------------------------------------------------------
Propali brak iza sebe ima 300.000 građana
Snežana Lakčević iz Republičkog zavoda za statistiku kažu da je u odnosu na prethodni popis stanovništva, koji je bio sproveden 2002. godine, povećan broj osoba koje nisu u braku – počev od nevenčanih, preko udovaca i udovica, pa sve do razvedenih. Svaki četvrti građanin nikada se nije venčavao, a sve više je onih koji se odlučuju za razvod, svedoči govor brojeva i slova. Propali brak iza sebe danas ima nešto više od 300.000 građana, što je za petinu više nego prošle decenije.
Katarina Đorđević
objavljeno: 15.01.2015.
