Izvor: Politika, 19.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brak nije više svetinja
Izreka: "Bolje dobar razvod nego loš brak" potvrđuje i stav većine dečjih psihologa i pedagoga
Ne važi više predrasuda da se deca razvedenih roditelja izdvajaju od drugih po buntovničkim ispadima ili porocima, zbog proste računice da više nisu toliko uočljiva manjina. Ne štrče, jer broj razvoda raste.
Prema podacima iz istraživanja "Razvod braka u kontekstu društvene tranzicije", u Loznici je prošle godine venčano 225 parova, 33 manje nego prethodne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine i 90 manje nego pre deceniju. U 2003. bilo je 54 razvoda, u 2004 – 63, a 2005 – 64. U istom periodu podneta su 352 zahteva za razvod braka, u proseku – 120 godišnje.
Ima li razlike u tom pogledu između manjih sredina i Beograda? Pedagog Jelena Holcer kaže za "Politiku": "U velikim gradovima je fenomen učestalosti razvoda kao i vanbračnih zajednica, ili porodica sa usvojenom decom, prisutniji nego po selima i manjim mestima. Međutim, uticaji iz gradova su sve prisutniji i u drugim sredinama. Konačno, danas i u Srbiji postoje mesta poznata upravo po hraniteljskim porodicama ili usvojenoj deci zahvaljujući čemu se ruše brojne predrasude o tome šta je to potpuna porodica, da li je brak 'svetinja' i tako dalje. Konačno, izreka: 'Bolje dobar razvod nego loš brak' potvrđuje i stav većine dečjih psihologa i pedagoga da je i za dete bolje da odrasta uz jednog roditelja koji je stabilan, zadovoljan, posvećen svom roditeljstvu nego uz dva koji su u stalnom sukobu.
S druge strane, moj utisak je da ono što se nekada smatralo zdravom porodičnom sredinom, koja je podrazumevala proverene sisteme vrednosti, brojnu porodicu, 'zdravo' okruženje, nažalost, danas bledi i u manjim sredinama."
Sud je dužan da vodi računa o interesu maloletne dece, ali ni pravda nije svevideća, pa se događa da dete bude dodeljeno "pogrešnoj strani", ako "prave strane" uopšte ima. Bar da dete ne pripadne narkomanu, alkoholičaru, bolesniku ili klošaru. Važnu ulogu u tome mogli bi imati medijatori, posrednici umesto suda i pre suda.
Naknade za izdržavanje se odmeravaju bez uvida u to kako se posle uplaćuju.
– Ekonomsko osnaženje žena jeste jedan od faktora koji su uticali, kako na povećanje broja razvoda, tako i na manje insistiranje žena o učešću oca u kasnijem izdržavanju deteta. Bez obzira na zakonsku obavezu i da li je otac deteta ispunjava ili ne (po našem zakonu, dete u najvećem broju slučajeva pripada majci), jedna od najvećih grešaka koje mame mogu da učine jeste uslovljavanje viđanja deteta time da li je plaćena alimentacija. Naime, i detetu razvedenih roditelja neophodno je da bude u kontaktu sa oba roditelja, da sa svakim od njih razvije svoj osoben odnos, i, ukoliko je moguće, odrasta u okruženju podrške, ljubavi i razumevanja od oba roditelja – objašnjava Jelena Holcer.
Jedan muškarac, Saša Ludajić, preko interneta plasira svoju muku u 15 tačaka. Biram broj tri: "U praksi, ocu se dodeljuje starateljstvo ukoliko se majka tako izrazi ili ukoliko je bolesna, alkoholičarka, narkomanka ili mentalno obolela osoba. Samo tada". Pod četiri: "Zašto se deca dodeljuju majkama ukoliko očevi poseduju više imovine i mogu da omoguće materijalno bezbrižniji život detetu". Pod 14 – "Da li zbog povređene sujete majke ne dozvoljavaju deci da se vide sa očevima i da li očevi u tim slučajevima tuže majke".
Gospodin Ludajić je veoma besan zbog nečega. Ljudi ne govore rado o svojoj privatnosti, a deci razvedenih roditelja ostaje da se snalaze, sa ili bez roditeljske pomoći.
Jelena Holcer savetuje šta je najbolje posle razvoda: "Iako može zvučati apsurdno, veliki je broj onih roditelja koji posle razvoda braka postaju 'pravi' roditelji svojoj deci. Naime, kada između supružnika prestanu stalne razmirice i konflikti onda, kao razvedeni, vremenom uvide da je njihova kooperacija neophodna jer je to u najboljem interesu zajedničkog deteta. Osim toga, očevi kao da se probude i pokušavaju da sa svojom decom uspostave bliskije i srdačnije odnose. Naravno, postoje i brojni primeri kada su razlozi za razvod braka toliko narušili porodične odnose da ni posle razvoda roditelji ne uspevaju da ih ponovo stabilizuju čak ni u onoj meri koja bi za dete bila neophodna, kao uslov za koliko-toliko normalno i zdravo odrastanje."
Ali sve je više i i klinaca koji odrastaju bez jednog roditelja i zbog toga mnogo ne brinu. Smorile ih patetične jadikovke nad njihovim sudbinama.
Milorad Ćirilović
[objavljeno: 19.10.2006.]
.jpg)
