Izvor: Glas javnosti, 04.Maj.2010, 07:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Braća Karamazowy" nisu kul
BEOGRAD - Učenici osnovnih škola imaju izraženo slabo poznavanje pravopisnih pravila srpskog jezika, osiromašen leksički fond, ne upotrebljavaju pravilno znake interpunkcije i u svojim sastavima na srpskom koriste reči iz engleskog jezika.
Više od 33 odsto učenika osnovne škole pogrešno upotrebljava veliko slovo, 70 procenata ih u tekstovima uopšte ne stavlja zapetu, tačku, a više od jedne petine đaka u sastavu na srpskom koristi reči iz engleskog jezika.
Tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << se na kraju teksta jednog našeg osnovca može naći The End (kraj) ili potpis ispred kojeg stoji by (od autora), pokazalo je istraživanje koje je sprovela magistar Jelena Stevanović, saradnica beogradskog Instituta za pedagoška istraživanja.
Ne znaju sva ćirilična slova
Zanimljivo je da 30 odsto učenika sedmog i osmog razreda piše isključivo latinicom u neformalnoj komunikaciji i situacijama u kojima sami biraju kojim će pismom pisati, pokazalo je istraživanje sprovedeno prošle godine. Štaviše, i ako bi hteli da pišu ćirilicom, ne mogu da se sete pojedinih slova primarnog i osnovnog pisma u Srbiji.
- Jezik i književnost jedno bez drugog ne mogu i ne možete da očekujete od đaka bogat leksički fond i upotrebu reči sa lakoćom ako ne čita - rekla je Stevanovićeva, koja smatra da je stav roditelja i njihov odnos prema razvijanju čitalačkih navika dece od presudnog značaja.
- Dominantna je upotreba tri tačke, jer đaci sa osiromašenim leksičkim fondom, pošto ne čitaju dovoljno, ne umeju da nastave rečenice - rekla je Stevanovićeva, ocenivši da je istraživanje o nivou pismenosti beogradskih osnovaca simptomatično i da zadire u strukturne promene u srpskom jeziku.
Stevanovićeva smatra da mladi nemaju ni svest o tome šta je funkcionalna pismenost, koju u 21. veku, sa naprednom tehnologijom, ne može imati samo ona osoba koja ume samo da čita i da piše.
- Rezultati o nivou jezičke kulture đaka trebalo bi da navedu na ozbiljno razmišljanje sve nadležne za obrazovnu politiku i one koji brinu o očuvanju srpskog jezika. I u drugim jezicima evidentan uticaj engleskog, ali druge države sprovode mere za očuvanje maternjeg jezika - istakla je ona.
Tako je Francuska, koja takođe ima ovaj problem, napravila nacionalni projekat za povećanje jezičke kompetencije mladih.
- Takav projekat neophodan je i u našoj sredini i to što pre - smatra Stevanovićeva, inače lingvista, navodeći da nešto više od 25 odsto učenika kombinuje ćirilicu i latinicu u svom sastavu, i to ne samo reči, već i sama slova.
U gotovo jednoj trećini sastava učenici umesto slova v pišu w, umesto slova i pojavljuje se y.
Više od 60 procenata ukupne populacije u Srbiji ne čita ništa, mali je broj odraslih koji će ličnim primerom pripremiti decu da se kasnije sami služe knjigom, kazala je ona i navela da deca bolje poznaju nazive dnevnih novina i časopisa nego naslove knjiga.
- Ne može škola napraviti značajnu promenu, može uticati, ali je suština kako se detetu postave temelji, a to se događa u kući - smatra saradnica IPI.
Kad je bio u godinama ove dece, pisac ovih redova verovatno niti je koristio, niti je znao čemu služe "w","y" ili "q", niti je imao prilike da koristi engleski jeziky.
Nivo pismenosti se jeste promenio, verovatno jer deca više nemaju potrebe da pričaju/pišu o "rosnim livadama", "zlatnom klasju", "zrikavcima koji zriču u čokotu" i sličnim temama, prepunim stilskih figura.
Zbog brzog tempa života, deca su naučila da prenesu misao/informaciju drugome sa što manje reči.
Ne vidim tu nikakav problem.
Ćirilici je mesto uz grčki alfabet. U knjigama, istoriji i manastirima.
Svakih par meseci se sastavi jedan ovakav tekst kome zaista ne vidim svrhu.
Sve što ste rekli je pogrešno. Ne znam koje ste godište, ni koje nacionalnosti (potpisali ste se sa Jakob),ali bi trebalo da znate da znati strani jezik ne znači zaboraviti svoj! Verovatno dobro znate da se nijedna nacija nije odrekla svog jezika i kulture. Vi se ipak pravite nevešti, sa određenim ciljem.
Posto vise nema viza, trk do Grcke da vidis gde je mesto grckom alfabetu. A, kad mi dodjemo na vlast niko ko ne zna svoj jezik, A ZIVI u svojoj zemlji nece moci da zadrzi drzavljanstvo, pa ni privilegije koje s tim idu. A, Ti vidi sta ces.
PS Dace mu se 6. meseci da se opismeni pre najgore mere, ostrakizma. :)
напишите такав текст Јапанцима,Арапима,Кинезима...
од таквих као што сте Ви нико и не тражи да видите сврху овом тексту.
Ne vidis svrhu zato sto si ogranicen.
У нашој Србији је све ван разума и закона. Погледајте Ваше новине, Глас Јавности. И овај текст је написан латиницом. Да постоји закон који се примењује и да се плаћају казне, тада би Србија била ДРЖАВА СРБИЈА.
Beograd je uvek bio poznat po plegijatu.Vise smo voleli strano pa makar i ruzno .Posle bomb ardovanja sam mislila da ce se opametiti ali umesto toga svi su , kao da su dobili egleski virus , poceli da pisu na iskrivljenim engloskim.Volimo da kopiramo druge a da mrzimo sve sto je nase.Dok Englezi nece nijednu rec da nauce stranu , mi se gadjamo engleskim recima.Citajuci engleski na cirilici je toliko odv ratno i jadno da me cudi da niko to ne vidi.Mnogo godina unazad kada je "CIK" bio popularan medju mladima i oni su poceli da pisu engleske reci na cirilici.Svaki Beogradjanin treba da odeu inostranstvo na 6 meseci pa ce nauciti da voli ono svoje i shvatice koliko je lepse i inteligentnije napisano.
а и ви из Гласа јавности би могли да штампате новину ћириличним писмом.Многи вам не би замерили!!!!!!!!!
Svaki ucitelj moze da potvrdi da sve vise dece ima probleme sa pocetnim citanjem i pisanjem. Insistiranje na ucenju stranih jezika od prvog razreda dovodi do jos vecih problema. Ogroman deo dece nece nauciti ni jedan ni drugi kako treba. Povrsnost znanja je ocigledna na svakom koraku. Svako moze da nauci osnovu stranog jezika za cetiri godine, od petog do osmog razreda. Vecini dece vise od osnove nikad nece ni biti potrebno. Prevodioci postoje kao posebno zanimanje!
Za prve dve godine se vidi koja deca su naprednija i mogu da od treceg razreda pocnu sa drugim jezikom; a koja nazalost nikada nece nauciti dobro ni sopstveni. Uvoditi njima drugi strani jezika od petog razreda je suludo!
Boriti se da deca shvate znacaj sopstvenog jezika i kulture. Boriti se i da shvate da je mesanje stranih reci u svakodnevnu upotrebu svog jezika odraz nekulture. Jos uvek imamo reci: izvini, hvala, poljubac...
Upotreba anglikanizama je rasprostranjena u svim zemljama Evrope ako ne i u svetu.Francuska je skoro pokrenula pitanje upotrebe izvesnih reci koji se sve cesce upotrebljavaju kod mladih, i pokusala da sve te reci prevede na francuski. Radi se uglavnom o skracenicama koje susrecemo u kompjuterskim programima ili telefoniji. Izvrsen je probni prevod tih reci na francuski a zatim je usledila anketa kod mladih da bi se videlo kakav je efekat posle ucinjenih promena. Rezultat je bio prilicno los jer su mladi "umirali" od smeha kada su culi taj francuski prevod. Verovatno je da je isti slucaj i kod nas,jer kako prevesti "blog" na srpski, ili "hajde da chat-ujemo". Ako se kaze "on je cool", na srpskom to ispada on je hladan, a tacan prevod bi bio "on je nonsalantan", a i to je francuska rec. Sigurno je, medjutim da treba ocuvati svoj maternji jezik, ali kako to postici kada i u medijima na primer u naslovu jednog clanka jednih novina stoji " Ce treba da se...." Stamparska greska ili "ce treba novinar da nauci gramatiku"..
Engleski i latinica su standard u 21 veku i neznam zasto tolika zabrinutost sto mladi se sve vise njime koriste. Kad je Kina zemlja gde najveci broj stanovnistva govori engleski neznam sta Srbi
zamisljaju sa tim takozvanim ponosom o cirilicom i srpskim jezikom, ili ce mozda ako kinezi imalju
bilo kakvu saradnju sa Srbijom ekonomsku ili politicko sve ce se odvijati na srpskom.
