Izvor: Politika, 06.Jan.2013, 13:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Božić najdublja uteha u teškim vremenima
Pomolivši se Bogu na stotu godišnjicu od oslobođenja Kosova i Metohije 1912. godine, položimo i sada nadu na Gospoda
Božić nam donosi radosnu i divnu vest da je večni Sin Božji postao Čovek, Bogočovek Isus Hristos. Ovaploćenjem Njegovim ispunilo se proroštvo proroka Isaije: Eto, Devojka će začeti i rodiće Sina, i nadenuće mu ime Emanuil, što će reći: S nama Bog (Mt 1, 23; Is 7, 14).
Od tog dana, pa do kraja veka, Bog je sa nama i mi smo Božji. Sin >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Božji je sišao na zemlju, a čovek se uspeo na nebo. Sve se sjedinilo. Anđeli sa ljudima pevaju, a ljudi učestvuju u anđeoskom životu.
Na Božić je došao Bog, uselio se u nas, da bi nas naučio kako da jedni druge zagrlimo, jedni drugima oprostimo. Bog je nama oprostio, kako da se mi usudimo da jedni drugima ne oprostimo?
Nema toga zla koje nam neko može naneti, a da bi ono moglo nadvladati dobro ovog Božića i da bi moglo nadjačati u nama spremnost na oproštaj. Zato, volimo jedni druge, da bismo jednodušno ispovedali Oca, Sina i Duha Svetoga, Boga ljubavi!
Živimo u vremenu u kome su ove vrednosti – hrišćanske i, verujemo, večne – obezvređene i zapostavljene. Duhovna kriza ostavlja strašne posledice po međuljudske odnose. Ponovo ne govori brat sa bratom, sin sa ocem, kum sa kumom, sused sa susedom. Razloga i opravdanja, smislenih i besmislenih, kao i uvek, ima na pretek.
Pitamo se: zar je moguće da nas toliko pomračuju naše vlastoljublje i samoljublje da nam sve ovosvetsko bude dragocenije od oca, majke, brata, sestre, kuma, suseda, bližnjega? Naše vreme je odavno vreme potresâ, socijalne nesigurnosti i otuđenja. Živimo u vremenu u kome je sve na prodaju, u kome se trguje svim i svačim, pa i istinskom slobodom i ljudskim dostojanstvom.
Ovozemaljska pravda i pravo ne jemče nam pravo na svoje, pa ni na život onde gde postojimo od kada postojimo. Da li se, uostalom, pravda moćnikâ ovoga sveta ikada drugačije ispoljavala? Da li je ovo prvi put u istoriji da sudije zaboravljaju reči premudrog Solomona: Ko opravda krivoga i ko sudi pravoga, obojica su gad pred Bogom (PrS 11, 6)?
Ali zato što je vreme takvo kakvo jeste, zbog toga što je ono takvo otkako je greha i što će takvo biti dok je zla u svetu, Božić nam dolazi kao melem na ranu, kao najdublja uteha, koja od Boga dolazi i kojom nas On oslobađa od tuge i vraća nam poverenje u Njegovu pravdu i Njegovu istinu.
Božić nam vraća poverenje i u ljudsku dobrotu i ljubav i budi nadu da ona ne samo može da zasija u srcima ljudskim već i da se može, milošću Božjom, projaviti i kroz ljudske institucije, uprkos osionosti silnikâ ovoga sveta i veka...
Božić je Dan kojim počinje i Vaskrsenje, a Vaskrsenja ne biva bez stradanja, stradalna deco naša na Kosovu i Metohiji! Znajte, zapamtite i naučite decu svoju da bi oni naučili decu svoju (5. Moj 6, 6-9) da je izgnani jevrejski narod skoro dvadeset vekova čekao dan povratka zemlji otaca svojih, a srpski narod pet vekova čekao oslobođenje Stare Srbije.
Poučeni rečima Psalmopojca (Ps 137, 3), i mi uskliknimo: Ako zaboravim tebe, Kosovo, i tebe, Metohijo, neka me zaboravi desnica moja! Pomolivši se Bogu na stotu godišnjicu oslobođenja Kosova i Metohije 1912. godine, položimo i sada nadu na Gospoda!
Božić je dan u kojem smo oslobođeni od okovâ greha, smrti i satane, a ovogodišnji Božić slavimo pred početak svečanog obeležavanja 1.700 godina od Milanskog edikta, kojim je sveti car Konstantin hrišćanima dao slobodu i pravo da Hrista slobodno proslavljaju.
Nažalost, u ovoj jubilarnoj godini slobode hrišćanskog ispovedanja vere upravo ta sloboda uskraćena je našoj braći i sestrama pripadnicima Ohridske arhiepiskopije, čijeg poglavara, arhiepiskopa Jovana, drže zatočenog u tamnici oni koji već više decenija ne dozvoljavaju da rizu Hristovu, bezbožnom rukom razderanu, ponovo sastavimo.
U ovom danu, kada se zemlja raduje sa nebom, upućujemo reči ljubavi, utehe i ohrabrenja deci Ohridske arhiepiskopije, na čelu sa njenim Predstojateljem i Svetim Sinodom...
Bog je sišao sa neba na ovaj sveti Dan da bi nas iz prašine digao iznad svakog neba i iznad svake zemaljske tajne. Ovo je naša radost, naše veselje i naša uteha koje nam daje Božić.
I zbog toga vas na ovaj blagi Dan, deco naša duhovna, pozivamo da se saberete u Crkvi koja je Telo Hristovo, na svetoj Liturgiji u kojoj nam se daje Hristos, jer izvan Crkve nema spasenja, jer izvan Crkve nema Spasitelja.
Mir Božji – Hristos se rodi!
Vaistinu se rodi!
Vaši molitvenici pred Bogomladencem Hristom:
Arhiepiskop pećki,
mitropolit beogradsko-karlovački
i patrijarh srpski Irinej sa svim arhijerejima SPC
objavljeno: 06/01/2013
