Izvor: Politika, 19.Apr.2015, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Boža zvani Pub razboleo se u kladionici
Zbog velikog broja patoloških kockara, u Specijalnoj bolnici za lečenje zavisnosti pre nekoliko godina je otvorena Dnevna bolnica za zavisnike od kocke
Svake godine na lečenje u Specijalnu bolnicu za bolesti zavisnosti dođe oko 60 patoloških kockara, a savremeni Boža zvani Pub je strast prema zelenoj čoji zamenio za kladionice i uživanje u slot mašinama. Zbog velikog broja patoloških kockara, u ovoj zdravstvenoj ustanovi pre nekoliko godina je otvorena Dnevna bolnica za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zavisnike od kocke, a dr Mira Kovačević, v. d. direktora Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, kaže da je u poslednjih deset godina više od 500 patoloških kockara lečeno u ovoj zdravstvenoj ustanovi. O veličini ovog problema dovoljno govori podatak da je 2011. godine donesen zakon da priređivači igara na sreću, to jest zaposleni u kladionicama, imaju obavezu da se edukuju kako da prepoznaju zavisnike.
A kada skicira portret savremenog kockara, dr Mira Kovačević kaže da njihovu ličnost karakteriše impulsivnost, zavisnost od adrenalina, ekstrovertnost, loša kontrola impulsa i život u skladu sa principom zadovoljstva. – Veliki broj kockara rukovodi se takozvanim magijskim mišljenjem, u kome ima dosta iracionalnih, pa čak i psihotičnih elemenata. Što su osobe više osujećene u životu, više veruju u izreku ’ko nema sreće u ljubavi i životu, ima u kocki’. Imala sam jednog pacijenta koji se 24 časa dnevno kladio bukvalno u sve što je video oko sebe i u svemu je video neki poseban znak – priča naša sagovornica i dodaje:
– Istraživanje Instituta za javno zdravlje svedoči da je svaka druga odrasla osoba u našoj zemlji igrala „bingo”, „loto” ili neku igru na sreću, a naše iskustvo govori da su kladionice prva karika u lancu kockarske zavisnosti – baš kao što je marihuana „ulazna droga” za narkomaniju. Najveći broj naših pacijenata zavistan je od klađenja u kladionicama i pripada starosnoj kategoriji od 20 do 40 godina, a na lečenje ih najčešće motiviše pretnja razvodom ili otkazom u firmi u kojoj su zbog kockarskih dugova proneverili novac. Obično je porodica ta koja kockare dovodi na lečenje, jer oni neretko rasprodaju imovinu da bi namirili dugove od kocke. Međutim, nedavno je po odluci suda na lečenje došao jedan 60-godišnji muškarac koji je prokockao imovinu preduzeća – ističe dr Mira Kovačević.
Polna statistika Dnevne bolnice za kockare svedoči da se na 26 muškaraca koji imaju problem sa kockanjem javlja jedna žena – pripadnice lepšeg pola ređe se javljaju na lečenje zbog socijalne stigme da je ova bolest zavisnosti „rezervisana” za pripadnike jačeg pola. Osim toga, kladionice su uglavnom muška „zabava” i u njih retko kada ulazi žena.
Iako je Svetska zdravstvena organizacija patologiju kockanja definisala kao „poremećaj navika i impulsa”, a ne kao bolest zavisnosti, činjenica je da se zavisnost od kockanja danas leči na isti način kao i zavisnost od alkohola i da veliki broj psihijatrijskih studija ukazuje na veliku sličnost između zavisnosti od kocke i zavisnosti od alkohola ili narkotika.
– Psihološka zavisnost od kocke karakteriše se veoma jakom žudnjom za supstancom, baš kao i kod alkoholičara ili narkomana, a od fizioloških simptoma koji ukazuju na zavisnost prisutni su glavobolja, lupanje srca, nervoza i napetost. Drugim rečima, sve hemijske i nehemijske zavisnosti prolaze kroz iste faze – ako vam neko oduzme kocku, alkohol ili drogu, vi ste nervozni, napeti i imate jaku želju da uzmete supstancu – objašnjava dr Mira Kovačević.
Dijagnoza patološkog kockanja ne postavlja na osnovu nedeljnog ili mesečnog broja odlazaka u kockarnicu, već na osnovu štete koju ova razorna navika pričinjava životu osobe. Drugim rečima, objašnjava naša sagovornica, zavisnost se definiše time koliko se vremena, novca i zdravlja troši zbog opsednutosti nekom supstancom, bez obzira na to koja je supstanca u pitanju. A to u slobodnom prevodu znači da lekari postavljaju ovu dijagnozu ako ustanove da osoba oseća jaku žudnju prema kocki i da sve svoje dnevne aktivnosti usmerava ka kockanju, da gubi osećaj za realnost, da se zadužuje za velike novčane iznose i(li) kreće putem kriminala.
Nauka o duši tvrdi da se procenat problematičnih kockara u opštoj populaciji kreće između 0,3 i sedam odsto, u zavisnosti od zemlje gde se istraživanje vrši, a neki psihoterapeuti koji rade sa patološkim kockarima kažu da se više ljudi izleči od alkohola nego od kocke. O sličnosti između ličnosti narkomana i kockara ilustrativno govori i podatak da narkomani prelaze sa heroina na marihuanu ili alkohol jer smatraju da je to manje zlo, a mnogi zavisnici od kocke rulet i slot aparate zamenjuju za sporsko klađenje, misleći da je to manje zlo.
Katarina Đorđević
objavljeno: 20.04.2015.
