Izvor: Blic, 12.Nov.2011, 16:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Botoks u Srbiji dozvoljen samo za lečenje

U Srbiji nije dozvoljeno korišćenje botoksa u estetskoj hirurgiji i jedino je dozvoljena upotreba leka "disport" za tretiranje pojedinih oboljenja, ali ne i za ulepšavanje, izjavili su Tanjugu predstavnici Ministarstva zdravlja i Agencije za lekove i medicinska sredstava.

Stručnjaci iz oblasti estetske hirurgije, medjutim, smatraju da je logično da se botoks kao svuda u svetu koristi i za ulepšavanje.

Portparol Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Aleksandar Tucović izjavio je za Tanjug da je u Srbiji botoks registrovan samo kao lek "disport" i da se može koristiti samo kao i drugi lekovi za odobrene indikacije, a da se u estetskoj hirurgiji ne sme koristiti.

"Botoks nije odobren za primenu u estetskoj hirurgiji kao i za druge indikacije koje nisu odobrene i mogu ga davati samo lekari koji su prošli adekvatnu obuku", kazao je Tucović.

Kako je naveo, "disport" se koristi u terapiji različitih stanja zgrčenosti mišića očnog kapka, dela lica ili vratnih mišića, kao i posledica moždanog udara, dečije paralize.

Takodje se koristi i za otklanjanje simptoma prekomernog znojenja u predelu pazušnih jama i u terapiji simptoma zgrčenosti ruke kod odraslih nakon moždanog udara, zajedno sa fizioterapijom.

Lek se upotrebljava i u terapiji zgrčenosti stopala kod dečije paralize, zatim spazma očnog kapka, dela lica ili vratnih mišića.

Zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja je nadlezna da proveri da li se botoks koristi u zdravstvenim ustanovama u okviru indikacija za koje je registrovan, podsećaju u resornom ministarstvu i dodaju da će, ukoliko se utvrdi da se botoks koristi van indikacija, biti zabranjena njegova upotreba u toj ustanovi.

Ukoliko neka zdravstvena ustanova želi da koristi ovu supstancu van podrucja njene indikacije dužna je da se obrati Komisiji za procenu zdravstvenih tehnologija Ministarstva zdravlja.

Ukoliko se utvrdi da je botoks primenjivan van podrucja propisane indikacije Zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja podnosi prekršajnu prijavu i zabranjuje se dalja upotreba botoksa u toj ustanovi, a ukoliko se utvrdi da je takva primena dovela do narušavanja zdravlja pacijenta podnosi se krivicna prijava.

Specijalista opšte hirurgije iz Specijalne bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju dr Milan Colić izjavio je da je Srbija verovatno jedina zemlja na svetu kojoj se botoks ne koristi u estetske svrhe.

"Neverovatno je da smo možda jedina zemlja gde se ne upotrebljava botoks ili gde posle višegodišnje primene ne smete da ga primenjujete u estetetske svrhe", kazao je Colić dodajući da se u drugim zemljama osim tretiranja nekih neuroloških oboljenja on koristi i u estetske svrhe i da ga je zapravo "proslavila estetska hirurgija".

U toj specijalnoj bolnici botoks se, kako kaže, ne koristi u estetske svrhe već se može koristiti za lečenje nekih problematičnih stanja, kao na primer pojačanog znojenje čela, dlanova i pazušnih jama, a da jedna od reakcija na to može biti zatezanje bora.

Mnogi svetski stručnjaci upozoravaju, medjutim, da je peglanje bora u estetskoj hirurgiji bezopasno ukoliko se koristi u dozvoljenim granicama.

Ono što, medjutim, mnogi koji žele da dobiju taj "eliksir mladosti" i izgledaju mladje ne znaju je da taj postupak može biti i opasan ukoliko se ne koristi u dozvoljenim granicama.

Američka Uprava za kontrolu prehrambenih i farmaceutskih proizvoda (FDA) upozorila je svojevremeno na opasnost od korišćenja botulina, navodeći da pacijenti i lekari moraju da znaju za eventualne opasnosti i da reaguju čim se pojave prvi neželjeni efekti.

Neke procene pokazuju da je botoks u SAD od novembra 1997. do decembra 2006. godine izazvao 16 smrtnih slučajeva, mdju kojima četvoro dece, a 87 osoba je moralo da bude hospitalizovano.

Tretman podrazumeva ubrizgavanje toksina botulina u kožu u estetsko-kozmetičke svrhe da bi se sprečilo pomeranje odredjenih mišića.

Botoks se, osim na čelu, najčešće ubrizgava na uglovima i delu izmedju očiju kako bi "ispeglao" nastale bore.

Jedan od velikih "zavisnika" od botoksa je i poznata australijska glumica Nikol Kidman koja je svojevremeno priznala da je njen upadljivo zaledjen osmeh na licu posledica ubrizgavanja botoksa.

Pomama za botoksiranjem u cilju ulepšavanja primećena je prethodnih godina u mnogim zemljama, a posebno u Americi. Koristio se i u Srbiji, ali retko ko želi da prizna da se podvrgao ovoj intervenciji.

Nastavak na Blic...