Izvor: Press, 08.Jul.2010, 03:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Borisov: Srbija gradi nuklearku u Bugarskoj

Srbija će biti partner u izgradnji druge bugarske nuklearne centrale „Belene", izjavio je bugarski premijer Bojko Borisov. U kabinetu srpskog premijera Mirka Cvetkovića kažu da su vođeni samo načelni razgovori, dok domaći stručnjaci tvrde da bi to bila dobra investicija
Bugarski premijer Bojko Borisov izjavio je u Sofiji nakon razgovora sa potpredsednikom ruske vlade Viktorom Zubkovim da će Srbija biti partner u izgradnji nuklearke „Belene", >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << a da će do septembra biti razjašnjenja sva pitanja u vezi sa realizacijom projekta.

- Nadam se da će do septembra biti jasni rezultati pregovora u vezi sa izgradnjom nuklearke koje vodimo sa evrokomesarom za energetiku i srpskom vladom - rekao je Borisov.
U kabinetu premijera Mirka Cvetkovića juče su rekli da su do sada vođeni načelni razgovori o tom projektu i podsetili na moratorijum o gradnji nuklearki.
- Srbija jeste imala preliminarne razgovore sa Bugarskom u vezi sa našim učešćem u izgradnji nuklearne elektrane u Bugarskoj. Postoji određen interes sa naše strane, ali svi ti razgovori do sada su bili načelni - saopštili su iz kabineta. Sličan odgovor dobili smo i u Ministarstvu za energetiku gde tvrde da do sada nije potpisan nikakav dokument sa Bugarima.
- Ništa još uvek nije potpisano. Prema tome, nema ugovornih obaveza, a sada samo predstoje pregovori o tome - kratko je za Press izjavio Nikola Rajaković, državni sekretar Ministarstva energetike.
Inače, NE „Belene" će imati kapacitet od oko 2.000 megavata, a Borisov je najavio da će biti završena za sedam godina i koštati između šest i sedam milijardi evra. S obzirom na to što je Srbiji ponuđeno da učestvuje sa pet odsto u izgradnji, nas bi izgradnja koštala između 300 i 350 miliona evra.
Naučni saradnik Instituta „Vinča" Ilija Plećaš kaže za Press da je to sjajna prilika za Srbiju i bi što pre trebalo ukinuti moratorijum koji zabranjuje gradnju nuklearnih elektrana u našoj zemlji.
- Za jednu nuklearku kao što je „Krško" potrebno je mnogo manje rude nego kod termoelektrana, gde se potroši mnogo više i još dobije dosta otpada. S druge strane, mi imamo 19 nuklearnih elektrana u krugu od 400 km od naše granice. S obzirom na to što imamo moratorijum kojim je čak studentima zabranjeno da uče o nuklearnoj energetici, ne bismo čak znali ni da se štitimo kada bi se desilo nešto u tim nuklearkama. Mislim da nuklearni otpad nije toliki problem, jer mi zbog našeg otpada u Vinči već imamo tehnologije koje mogu da ga reše - tvrdi Plećaš.
Jedna nuklearna elektrana snage 1.000 megavata za godinu dana potroši oko 50 tona goriva i proizvede oko 500 kubnih metara otpada. Jedna termoelektrana iste snage za godinu dana potroši oko 2,5 miliona tona uglja i proizvede osam miliona tona ugljen-dioksida, 40 miliona tona sumpor-dioksida, šest miliona tona prašine i pola miliona tona letećeg pepela.

Najveći problem bilo bi to što je ruda urana, koja se koristi za nuklearke, u Srbiji malo istražena. Prema istraživanjima iz doba SFRJ, Srbija ima oko 20 hiljada tona urana. Generalni sekretar Svetskog energetskog saveta Miodrag Mesarović kaže za Press da bi to bilo dovoljno samo za rezervu.
- Mi imamo urana ali mislim da bi on mogao da služi samo za rezerve jer nemamo dovoljno kvalitetne rude. Postoje neka nalazišta na Staroj planini, Ceru i Bukulji. S druge strane, šaržu za punjenje nuklearki kupite jednom u tri godine, a onda imate dovoljno vremena da na tržištu pronađete nešto jeftinije. Osim nuklearki, ja ne vidim nešto što bi moglo da zameni energiju domaćeg uglja kada jednog dana bude potrošen - objasnio je on.
U Ministarstvu energetike ranije su tvrdili da uglja imamo za narednih 50 godina, a da korišćenje naših vodnih bogatstava ima prednost nad nuklearkama.

Nastavak na Press...

S media: Bugarska nema para za prvi reaktor nove nuklearke