Izvor: Politika, 17.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za prava iz maminog stana
U Pančevu nijedno udruženje nema svoju prostoriju, a iz Niša apeluju da se konačno javno kaže koja udruženja potrošača su nezavisna od svake politike i privrede, a koja se finansiraju iz lokalnih budžeta
„Kada je prodavac odbio da mi zameni proizvod, iako sam imao fiskalni račun od pre tri dana,nisam znao kako da postupim. Mislim, pozvaću inspekciju. A onda počnem da se dvoumim. Ako je poslodavac neka manja riba, natovariću mu bedu na vrat, a ako je velika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gazda će popiti kafu sa inspektorom, napakovati robu, dati koverat i na kraju – gde sam tu ja?”, jada se potrošač u jednoj uobičajenoj prilici u Srbiji. O svojim, odnosno pravima kupaca većina građana ne zna mnogo.
Srbija ima više od 60 potrošačkih organizacija, a opšti utisak je da se one najmanje bave poslom zbog kojeg su nastale. Kako je u gradovima Srbije i da li kupci van Beograda prolaze bolje, istraživali su naši dopisnici iz Niša, Pančeva i Subotice.
Iako je tradicija zaštite potrošača u Pančevu ušla u drugu deceniju, teško da bi se moglo reći da građani znaju gde se i kako mogu obratiti nekome da bi zaštitili svoja prava, navodi Miodrag Šašić, „Politikin” dopisnik iz ovog grada. Nijedno udruženje nema prostorije. Kažu da, zbog nedostatka novca, svi rade u stanovima svojih osnivača. Još 1998. osnovan je u Pančevu Pokret potrošača, a njegov tvorac, Tomislav Beker i danas je u ovom poslu. On rešava statusne probleme, jer je u svađi sa Nacionalnom organizacijom potrošača Srbije.
Beker objašnjava da u Pančevu deluju Pokret potrošača, Pokret za zaštitu potrošača Pančevo, Edukativni centar za zaštitu potrošača Glogonj i Centar za zaštitu potrošača Kačarevo. „Kapa” svih je Asocijacija potrošača Pančevo.
– Za predložene projekte u 2009. nismo dobili ni dinar, jer nam je zamereno na organizaciji, pa smo pre nekoliko meseci odlučili da napustimo Nacionalnu organizaciju potrošača i osnujemo Nacionalni savez potrošača Srbije koji ima deset osnivača i finansira se „iz svog džepa” – kaže Beker.
On tvrdi da su ove organizacije do sada vodile nekoliko uspešnih kampanja za zaštitu potrošača, a posebno su bili angažovani u sporovima građana sa JKP „Grejanje”.
U Nacionalnoj organizaciji potrošača ostao je samo Centar za zaštitu potrošača, Pančevo sa Miroslavom Matić na čelu. Od Ministarstva trgovine dobili su prošle godine 120.000 dinara. Kancelarija centra je u stanu njene majke, ali ljudi znaju i dolaze da se žale. Tokom 2008. uspešno su posredovali u stotinak slučajeva, tvrdi Matićeva.
Nišlije u Centar za zaštitu potrošača „Forum” najčešće svraćaju sa računima za struju, zbog nezakonito obračunate potrošnje, rešenja o prinudnoj naplati pretplate za RTS i kvaliteta tehničke robe. Predsednik Centra za zaštitu potrošača „Forum” u Nišu, mr Jovan Jovanović, ukazuje da na upozorenja i zahteve tog udruženja do sada nisu reagovali nadležni državni organi. Ovo udruženje je, recimo, prošle godine sprovelo akciju kontrole kvaliteta mleka, a postavili su pitanje i kako je moguće da jeftinije meso iz robnih rezervi prošle godine uopšte nije stiglo do potrošača na jugu Srbije, već je završilo samo u Beogradu i najbližoj okolini. Udruženje „Forum” protestovalo je i zbog postojanja dve potrošačke korpe – „prosečne” i „minimalne”.
„Govore o dve potrošačke korpe kao da su u pitanju dve kategorije ljudi”, kažu u Udruženju.
Oni apeluju da se konačno javno kaže koja udruženja potrošača su nezavisna od svake politike i privrede, a koja se finansiraju iz lokalnih budžeta, i pitaju dokle će Ministarstvo trgovine favorizovati ove druge.
U drugom, Gradskom udruženju potrošača u Nišu, koje pokriva teritoriju Nišavskog okruga, kažu da se potrošači najčešće žale zbog lošeg kvaliteta tehničke robe, hrane i nepravilno obračunatih zajedničkih troškova u stambenim zgradama.
– Naše intervencije se u tržišnoj inspekciji ili u drugim nadležnim organima uglavnom prihvataju – kaže za „Politiku” Novica Ranđelović iz Gradskog udruženja. Kako ističe, preduzeća iz javnog sektora do sada nikada nisu tražila njihovo mišljenje kada su nameravala da povećaju cene svojih usluga, iako je to njihova zakonska obaveza.
Borislav Zlatanović, načelnik Odeljenja tržišne inspekcije Nišavskog okruga, kaže da se predstavnici udruženja obraćaju inspekciji kada sa prodavcima ne mogu sami da reše nastali spor. On dodaje da je broj pritužbi potrošača prošle godine bio manji u odnosu na ranije godine, javljaju naši dopisnici Toma Todorović i Dragan Janković.
Potrošači u Subotici nemaju gotovo nikakvu zaštitu. Iako su jedno vreme u gradu organizovana dva udruženja za zaštitu prava potrošača, njihov uticaj ni tada nije bio izrazit, a u poslednje vreme ova udruženja postoje samo na papiru bez stvarne moći da promene nešto u odnosu potrošača i trgovaca, piše naša novinarka iz Subotice Aleksandra Isakov.
Jedina adresa na koju prevareni ili, u nekoj trgovini, uskraćeni kupac može da se obrati jeste tržišna inspekcija. Međutim, Atila Kovač, načelnik subotičkog odeljenja ove republičke institucije, kaže da nije ovlašćen da daje bilo kakve informacije za javnost i da podatke o tome treba potražiti u njihovoj centrali u Beogradu.
Tako je, praktično, slika o tome koliko se u trgovinama i uslužnim delatnostima poštuju prava potrošača svedena na pojedinačna iskustva uglavnom prevarenih i nezadovoljnih građana. Jer, nažalost, takve priče su brojnije.
Subotičani u velikoj meri garderobu, hranu i tehničke potrepštine nabavljaju na „buvljaku”, gde se po pravilu kupuje roba „u viđenom stanju” i gde praktično nema nikakve zaštite kupca. Ipak, ovde će gotovo svi trgovci reći da su voljni da zamene robu ukoliko kupac nije zadovoljan ili mu ne odgovara.
Prava potrošača štite se i na gradskim pijacama i to, paradoksalno, ne pod pritiskom potrošača, već pre svega individualnih prodavaca koji su želeli da se na posebni način istaknu oni čije prehrambene namirnice i roba imaju stalan optimalni kvalitet. Smatrali su da je i to jedan od načina da se bore protiv lanca megamarketa koji im „otima” kupce. Tako je preduzeće „Pijace” uvelo zastavice koje ističu na one tezge gde roba, nakon analiza, ima provereni kvalitet, što predstavlja svojevrsni vodič za kupovinu.
Jelica Antelj - Ivana Albunović
[objavljeno: 18/02/2009]
