Izvor: Politika, 03.Dec.2011, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za male čitaoce
Sve veći broj dece učlanjuje se u biblioteke, tvrde nadležni, a razlog su mnogobrojni programi kojima se privlače mališani
Opšte mišljenje je da su deca u potpunosti zamenila knjigu računarom, mobilnim telefonom i igricama, međutim, podaci iz biblioteka širom Srbije pokazuju da to nije tačno: prema njihovim evidencijama broj malih članova ove godine veći je nego prethodnih. Za to su, kažu bibliotekari, zaslužni mnogobrojni programi koje oni organizuju u dečjim odeljenjima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali i u školama i vrtićima.
– Deca sve više čitaju knjige, a broj članova se povećava zahvaljujući aktivnostima. Stalno ih motivišemo, uključujemo preko škole i vrtića u razne radionice, bilo da je u pitanju obrada lektire, ili neke teme koja je predviđena za obdanište. Imamo i kviz program „Čitam i skitam”, namenjen osnovcima, gde dajemo i nagrade najboljima – kaže Marijana Tenodi, bibliotekar na Dečjem odeljenju Gradske biblioteke u Subotici.
Najmlađe je lako motivisati da dođu u biblioteku, jer su oni rođeni čitači, smatra Miloš Pankov, direktor Gradske biblioteke u Novom Sadu. Ovde decu motivišu da čitaju različitim radionicama i besplatnim programima koji se organizuju u biblioteci.
– Stalno sarađujemo i sa školama, pa nam dolaze cela odeljenja. Organizujemo redovne susrete sa piscima i predstavljamo najtraženije knjige za decu. Prvaci i predškolci imaju mogućnost da uzimaju knjige besplatno godinu dana. Pokazalo se da oni koji krenu kao prvaci u biblioteku, ostaju aktivni članovi i kada odrastu – objašnjava Pankov.
Internet i drugi mediji nisu protivnici knjige, smatra naš sagovornik, a uloga biblioteke je da poduči najmlađe kako pravilno da koriste Internet, da upotrebe znanje koje dobijaju preko njega, i da on bude dopuna znanja koje dobijaju iz knjiga.
I u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani” u Kraljevu najviše radionica namenjeno je predškolcima i mlađim osnovcima.
– Imamo lutkarsku, grnčarsku, literarnu radionicu, gde rade volonteri, ali i književnici, sarađujemo sa predškolskom ustanovom, odlazimo u obdaništa i škole, gde organizujemo programe. Mlađe generacije gube interesovanje za knjigu, jer se više okreću modernoj tehnologiji, pa čak deca i lektiru čitaju preko sajtova. Zbog toga smo krenuli u žestoku borbu za svakog čitaoca, a mališani su naši budući čitaoci i zato kod njih moramo razviti naviku da dolaze u biblioteku. Ovde mogu da uče i strani jezik, obučavamo decu da rade na računarima, a za prvake članstvo je besplatno. Knjiga može da se odupre modernoj tehnologiji i da opstane, ali to zavisi od biblioteke. Ona više nije stara, klasična, ne svodi se samo na izdavanje i čuvanje knjiga, već ide u korak sa modernom tehnologijom – kaže Mirjana Đorđević-Cvijić, rukovodilac službe za razvoj i matične poslove u kraljevačkoj biblioteci.
Pred bibliotekarima je veoma zahtevan zadatak – da privole decu knjizi i čitanju, smatra Jovana Slavković, rukovodilac Odeljenja knjige za decu
Narodne biblioteke „Stevan Sremac“ u Nišu.
– Osim saveta u vezi sa izborom knjiga koje bibliotekari nude deci, nudimo i čitav niz aktivnosti, od radionica crtanog filma, stripa, origamija i drugih, preko stalnih programa, do različitih promocija dečjih knjiga i časopisa – ističe Jovana Slavković.
Mnoge su prednosti klasične knjige u odnosu na kompjuter i Internet, posebno u vreme razvoja deteta i formiranja njegove ličnosti, kaže naša sagovornica.
– Savremena tehnologija prisiljava dete da bude brzo i površno. Još je jedan poguban uticaj Interneta – pravopisna pravila se ukidaju, a, korišćenjem stranih reči i skraćenica, jezik biva osakaćen. Takvo okruženje preti da stvori nepismenog, površnog, nestrpljivog, nemaštovitog i nesamostalnog čoveka. Knjiga čini upravo suprotno, promoviše prave vrednosti, razvija maštu, budi pažnju, podstiče kreativnost, zahteva od čitaoca da bude aktivan, da razmišlja, bogati rečnik. Trebalo bi iskoristiti modernu tehnologiju, koja je deci bliska, i preko nje proturiti ideju o knjizi i čitanju – objašnjava Jovana Slavković.
Dejana Ivanović
-----------------------------------------------------------
Prilagođavanje najmlađima
U dva dečja odeljenja Biblioteke grada Beograda, broj članova je sve veći, pre svega zahvaljujući angažovanju bibliotekara. U oba odeljenja ove biblioteke ima oko 10.000 najmlađih članova. Ovde imaju literarne, likovne i druge programe, pa čak i školu šaha. U pauzama tokom aktivnosti mališani se druže sa knjigom. „Motivišemo decu i tako što odlazimo u vrtiće i škole, i pozivamo ih da organizovano sa vaspitačicama i učiteljicama dolaze na programe posebno pravljene za njih. Prilagođavamo se njihovim interesovanjima, predstavljamo im zanimljive i popularne knjige”, kažu u dečjem odeljenju Biblioteke grada Beograda. Njihovo iskustvo pokazuje da kada deca u najranijem uzrastu otkriju čari knjiga koje im čitaju roditelji, bibliotekari, vaspitači, sklonost ka njoj ostaje im čitavog života.
objavljeno: 04.12.2011
