Izvor: RTS, 31.Maj.2015, 20:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba sa birokratijom nakon borbe za život
Marijana Milosavljević poklonila je svojoj prijateljici i koleginici Ivani bubreg. Čin humanosti doneo joj je i mnoge birokratske probleme, koje je ona na kraju pobedila.
Kada su prošlog leta njenoj drugarici Ivani otkazali bubrezi zbog dijabetesa, Marijana se nije dvoumila kako da joj pomogne. Transplantacija je urađena u septembru u Turskoj. Ivana nije htele pred kameru, ali nam je zato Marijana ispričala >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da su obe savršeno.
"Potpuno se normalno živi i sa jednim bubregom kao što može da se primeti, a Ivana je takođe mnogo bolje nego što je bila. Morala je da miruje tokom ove zime, zbog epidemije gripa, ali sada šeta, izlazi, druži se sa prijateljima i sve je u redu", kaže Marijana.
Intervencija nije mogla da se uradi u Srbiji jer zakon ne odobrava prijateljsku transplantaciju, laboratorijske analize upozoravale su da je Marijanino zdravlje lošije od Ivaninog, da bi na kraju lekari rekli i da se Ivanini i Marijianini bubrezi ne podudaraju.
Sve to je u Turskoj bilo potpuno drugačije i transplantacija je uspešno urađena. A onda se Marijana po povratku u Beograd, i jednomesečnog bolovanja, suočila sa još jednim problemom.
"Onda je počela čitava Odiseja oko bolovanja. Na 100 odsto plate, na šta po Zakonu imam pravo, čekala sam četiri-pet meseci. Oni su stalno tražili još i još dokaza, na kraju sam im predložila da odemo u operacionu salu, da me otvore, da se uvere da mi fale jedan bubreg. Nisam znala kako da dokažem birokratiji – ja sam otvorila bolovanje kod lekarke opšte prakse, to znači da ni sistem sistemu ne veruje", objašnjava Marijana.
Marijana je prva osoba u Srbiji koja je prijateljici poklonila bubreg, a pošto je sve urađeno u inostranstvu, naši propisi nisu predvideli takvu situaciju.
Marijani je isplaćeno bolovanje četiri meseca kasnije. Posle svega, u Fondu za zdravstveno osiguranje o ovom slučaju nisu hteli pred kamere, ali u pisanom odgovoru objasnili su i da Zakonom o zdravstvenom osiguranju nije propisana mogućnost da osigurano lice samoinicijativno ode na lečenje u inostranstvo zbog transplantacije organa, pa tako ni naknada za bolovanje.
Marijana je i danas, bez obzira na biroktratske probleme kroz koje je morala da prođe, ipak imala jasnu poruku.
"Moramo stalno da objašnjavamo zašto je doniranje organa dobro. Na kraju, donirajući organe čovek nastavlja i dalje da živi posle smrti. Želela sam svojoj prijateljici da dam bubreg, jer sam imala više sreće od nje. Kada je neko srećan, treba tu sreću da podeli sa nekim drugim", poručuje Marijana Milosavljević.
