Izvor: B92, 10.Jun.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba protiv mita
Beograd -- Svaki treći građanin Srbije ima prijatelja ili rođaka koji je tokom prethodna tri meseca dao mito, piše "Politika".
Samo 16 odsto priznaje da su oni ili članovi njihove najuže porodice dali novac ili poklon za neku uslugu koja ne bi trebalo da se plaća.
Većina njih učinila je to samo jednom za tri meseca, ali ima i onih koji su dali mito dva, tri, pa i četiri puta. Najviše njih podmitilo je lekare. Prosečan iznos novca koji se daje kao mito kreće >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se oko polovine prosečne plate u Srbiji, a to je između 150 i 200 evra.
Ovo su rezultati istraživanja Programa za razvoj Ujedinjenih nacija u Srbiji (UNDP), sprovedenog u martu ove godine. Izveštaj je ovih dana dostavljen Visokom savetu sudstva, Vrhovnom kasacionom sudu i apelacionim sudovima u Srbiji, koji će ga proslediti svim nižim sudovima.
„Iako je samo 16 odsto (94 ispitanika) dalo mito u prošla tri meseca, činjenica da su neki od njih to uradili više nego jednom ukazuje da postoji više od 160 slučajeva davanja mita. U 54 odsto slučajeva mito je dat radi dobijanja neke usluge, i to pretežno lekarima, zatim policajcima i zaposlenima u državnoj upravi", navodi se u izveštaju.
Iako preovlađuje mišljenje da je nivo korupcije u zdravstvu opao, konkretni slučajevi pokazuju da u ovom sektoru ima još dosta korupcije. Međutim, istraživači Ujedinjenih nacija ističu da su ispitanici obični ljudi koji imaju više kontakata sa javnim institucijama kao što su zdravstvene ustanove, policija i državna administracija, nego sa političkim subjektima. Shodno tome, zaključuju, normalno je da postoje razlike između opažanja i iskustva.
Kakva su opažanja ispitanih građana Srbije o tome koje su institucije najviše korumpirane, pokazuje lista „osumnjičenih”. Političke partije su prve na toj listi. Čak 80 odsto građana smatra da su upravo one najviše korumpirane. Slede ih sudije i zaposleni u zdravstvu (po 70 odsto), zatim advokati i pravnici, pa vlada, tužioci, policija, parlament, carina, poslovno-privatni sektor, mediji, obrazovanje, vojska, katastar, komunalne službe i banke.
Zanimljivo je da se na korupciju u sudstvu najviše žale mladi i nezaposleni, a da na „bele mantile” najviše sumnjaju građani Vojvodine.
„Vlada (57 odsto) i policija (41 odsto) opažaju se kao najmoćnije institucije koje bi trebalo da imaju vodeću ulogu u borbi protiv korupcije. Paradoksalno, iste institucije ocenjuju se i kao najkorumpiranije. Posle pravosuđa (26 odsto), i građanski pokreti se smatraju veoma bitnim za borbu protiv korupcije (19 odsto) što ukazuje na potencijal u pogledu angažovanja samih građana", navodi se u izveštaju UNDP.
Zanimljivo je, međutim, kako su ispitanici odgovorili na pitanje na koji način dobijaju informacije o korupciji. Čak 68 odsto njih se informiše iz medija, 47 odsto je navelo da jednostavno „čuje” o tome, 40 odsto saznaje o slučajevima od prijatelja i rođaka, a 25 odsto kažu da imaju lično iskustvo sa korupcijom.
„Činjenica da se skoro 70 odsto građana putem medija informiše o korupciji, potvrđuje da je znanje i iskustvo sa korupcijom uglavnom indirektno. To odražava značaj i odgovornost medija, kao glavnog izvora informacija, obrazovanja i borbe protiv korupcije", ocenili su istraživači Programa UN za razvoj.
Većina građana Srbije čula je za Agenciju za borbu protiv korupcije (60 odsto), a među njima je najviše ljudi srednjih godina i sa visokom stručnom spremom. Svaki peti ispitanik, međutim, smatra da Agencija uopšte ne doprinosi suzbijanju korupcije.
Korupcija je za građane Srbije četvrta na listi najvažnijih društvenih problema, posle nezaposlenosti, siromaštva i niskih plata. Čak 89 odsto ispitanika potvrđuje da je korupcija uobičajena u našoj zemlji, a 87 odsto smatra da „političari nemaju stvarnu volju da se bore protiv korupcije, jer mnogi od njih imaju koristi od nje”, dok 77 odsto kaže da „velika preduzeća žele da vlada bude korumpirana, jer imaju korist od toga”.
Tri četvrtine ispitanika smatra da su sudstvo i policija „previše korumpirani”, ali da bi znatno strože kazne bile najefikasnije u sprečavanju korupcije.
„Zakon treba da bude precizno definisan, sa strogim kaznama za korupciju, čija bi primena bila objavljena u javnosti. Podizanje nivoa javne svesti putem medija i drugih institucija, povećalo bi uviđanje lične odgovornosti, kao krajnji cilj suzbijanja korupcije", navodi se u rezimeu istraživanja.
Na kraju je još jednom naglašeno da se najodgovornijim za suzbijanje korupcije smatraju one institucije koje su građani ocenili kao najkorumpiranije.
