Izvor: B92, Tanjug, 19.Mar.2010, 16:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba protiv globalnog zagrevanja
Beograd -- Klimatske promene i zaštita životne sredine su veoma važne društvene teme o kojima kompanije u Srbiji gotovo i da ne brinu.
Da bi promenila takvu praksu, kompanija "Telenor" organizovala je okrugli sto na kojem su stručnjaci, predstavnici različitih firmi, nevladinog i vladinog sektora i medija razgovarali o tome šta srpska privreda može da učini u borbi protiv globalnog zagrevanja.
Svest o posledicama nemarnog odnosa prema okruženju je nerazvijena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u najvećem broju slučajeva, smatra jedan od vodećih evropskih stručnjaka u oblasti etičkog poslovanja Tobajas Veb i navodi da firme treba da promene način razmišljanja.
Njegova je ocena da poslovni svet u Srbiji ne mari mnogo za zaštitu životne sredine
"Čitav biznis svet treba da se potrudi da smanji negativni uticaj na prirodnu sredinu. Njihovi snabdevači treba da smanje zagađenje, a neophodno je i da korisnici menjaju svakodnevne navike. Tako će se smanjiti troškovi, a život učiniti boljim. Postoje različiti načini, na primer, reciklaža ili promena načina transporta", objašnjava direktor "Etikal korporejšna" Tobajas Veb.
Sakupljanje mobilnih telefona za reciklažu, pošumljavanje nacionalnog parka Tara u saradnji sa fondom Ekotopija, kupovina tapija na stabla za korisnike samo su neke od akcija koje kompanija Telenor preduzima u cilju društveno odgovornog ponašanja.
Ova kompanija jedina u zemlji ima i menadžera za ekološke projekte.
"Telenor je u 2008.j godini pokrenuo program klimatskih promena i kao jedna odgovorna kompanija prepoznao da treba da postoji samo jedna osoba koja će se tim baviti. Tako da je moj posao da se bavim zaštitom životne sredine i da na neki način umanjimo efekat klimatskih promena", kaže menadžerka za životnu sredinu kompanije "Telenor" Ivana Vranjičan.
I druge kompanije lako mogu da slede ovaj primer.
"Osnovno je da se unutar kompanija podigne svest da se odgovornim ponašanjem može uštedeti, ne samo novac već i energija i da se može sprečiti rasipanje sirovine. Ministarstvo takođe može da stimuliše firme. Na primer, zbog ulaganja u zagađivače koji koriste manje ugljenika, kompanije treba da budu nagrađene manjim porezima", navodi ona.
Veb objašnjava i da u rešavanju problema klimatskih promena veća ovlašćenja treba dati onim zvaničnicima koji problem zagađenja životne sredine shvataju ozbiljno.
