Izvor: Blic, 19.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bor, crna tačka Evrope
Bor, crna tačka Evrope
BEOGRAD - Borska regija sa kompletnom industrijom - rudnici u zapadnoj Srbiji, termoelektrane koje koriste ugalj i rafinerije i hemijska postrojenja koja su tokom NATO bombardovanja goreli - glavni je izvor zagađenja kod nas. Ovo je potvrdila studija o deponovanju teških elemenata iz atmosfere na teritoriji Srbije, čije su rezultate juče novinarima prezentirali autori - doc. dr Miodrag Krmar sa Instituta za fiziku i dr Dragan Radnović, asistent >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na Institutu za biologiju Novosadskog univerziteta.
- Ovo bi trebalo da bude prva etapa u opsežnom istraživanju o posledicama NATO bombardovanja i stepenu ugroženosti životne sredine kod nas - naglasio je Krmar i dodao da očekuje da se u nju aktivno uključe timovi stručnjaka i nadležne institucije, ministarstva, zdravstvene ustanove. Borski basen sa rudnicima i prerađivačkim kapacitetima, precizirao je Krmar, jedan je od vodećih evropskih zagađivača bakrom, molidbenom, selenom, arsenom, stroncijumom.
Rudnici u zapadnoj Srbiji (okolina Krupnja i Loznice) jak su izvor cezijuma, antimona, rubidijuma, arsena i drugih metala, a za neke od tih elemenata registrovane koncentracije su ubedljivo najviše u Evropi.
Termoelektrane emituju velike količine gvožđa, kobalta, nikla, titanijuma, skandijuma, cezijuma, koje vetar raznosi na šire površine, ali ne one prelaze vrednosti koje se sreću u Evropi.
NATO bombardovanje dovelo je do nekontrolisane emisije u atmosferu velikih količina vanadijuma, nikla, gvožđa, aluminijuma, uranijuma, ali i sumpora, hlora, ugljenika u formi oksida, a potom je došlo do njihovog deponovanja na velikoj površini vojvođanskog zemljišta, najveće poljoprivredne regije u zemlji.
U ovoj studiji, rađenoj tokom 2.000, prvi put kod nas primenjena je metodologija evropskih zemalja.
Troškove za istraživanje pokrila je grupa G17 plus, a merenja su obavljena u jednoj od vodećih evropskih laboratorija na Institutu za nuklearna istraživanja u ruskom gradu Dubni. Z.D. Marković
