Izvor: Politika, 16.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolonja "pregazila" magistre
Magistri imaju šansu da do 2012. doktoriraju ili da – "nestanu" u novom stepenovanju koji propisuje zajednički evropski akademski prostor
Prema najnovijim podacima Zadužbine Andrejević, Srbija može da se pohvali sa 32.000 magistara nauka. Novim Zakonom o visokom obrazovanju predviđeno je da magisterijum kao stepen u obrazovanju prestaje da postoji, a magistri imaju pravo da "preskoče" pohađanje doktorskih studija i da do 2012. odbrane doktorsku tezu ili da – "nestanu" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u novoj nomenklaturi koju propisuje Bolonja i zajednički evropski akademski prostor.
Dodatnu zbrku u čitavu priču o novim akademskim titulama unela je i prošlogodišnja odluka Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije po kojoj su izjednačeni "diplomirani" i "masteri", a koju su podržali studenti, odnosno odbili da podrže fakultetske uprave očekujući po tom pitanju stav Skupštine a ne odbora.
U međuvremenu, diplomirani i magistri su se našli u "nebranom grožđu" i svako je na svoj način pokušao da reši ovaj problem.
– Jedan broj diplomiranih je upisao master studije, a određen broj čeka da vidi kakva će biti odluka Skupštine o izjednačavanju zvanja. Imamo i one koji su bili pri kraju magistarskih studija i koji su se automatski prebacili na doktorske – objašnjava dr Petar Jovanović, profesor Fakulteta organizacionih nauka.
Oni koji su diplomirali na FON-u i na tom fakultetu upisali master studije, prema njegovim rečima, imaju manji broj ispita, dok su studije nešto teže za one koji su došli sa diplomom drugog fakulteta. On kaže da ima i onih koji su ranije magistrirali i koji se sada javljaju da završe doktorske studije, ali da ima i onih koje to ne interesuje i koji su zadovoljni titulom "mr". Sve, dodaje, u krajnjoj liniji zavisi od odabira profesionalnog puta.
– Mi smo verovatno jedini fakultet koji nije upisao master studije, jer smatramo da prvo treba da se raščisti situacija i da se zauzme jedinstven stav. Trenutno imate jednu odluku Skupštine, a drugu rektora i u takvoj situaciji mi smo smatrali da nije fer da upisujemo studente na master – kaže za naš list dr Srbijanka Turajlić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta i nekadašnja pomoćnica ministra prosvete za visoko obrazovanje.
Kada se pogleda svetska praksa, prema njenom mišljenju, lako se dolazi do zaključka da su kod nas master studije pogrešno koncipirane. "U svetu je primetno da studenti završavaju jedne studije, a onda promene fakultet za master, jer je poenta mastera da se proširi znanje, a ne produbi, kako je to kod nas", pojašnjava dr Turajlić.
A kada je reč o magistrima, ona ističe da ne treba mešati master i magistre, jer su magistri iznad mastera i iako u novom sistemu obrazovanja oni neće imati ekvivalent, ipak će imati svoje mesto.
I novi zakon takođe štiti magistre, jer oni mogu direktno da pristupe odbrani doktorske teze, dok će, s druge strane, masteri biti u obavezi da pohađaju zahtevne trogodišnje doktorske studije da bi stekli titulu doktora nauka.
– Ja sam protiv ukidanja magistarskih studija i protiv uvođenja mastera. Jer, mladog naučnika u Evropu zovu zbog znanja, a ne zvanja. Ovde nije samo reč o nazivima koji su strani našem jeziku i tradiciji, kao što su, na primer, bačelor i master. To je dodvoravanje Evropi i svetu. Reč je o populaciji naučnika koja je u Srbiji stvarana 45 godina. To su godine rada, napora i doprinosa nacionalnoj i svetskoj nauci. Naša želja treba da bude da se sačuva uloženi rad, tradicija i doprinos nauci i da se usaglasimo sa neophodnim evropskim standardima, ali sa što manje štete po srpsku nauku, njenu osobenost i tradiciju – smatra profesor dr Kosta Andrejević, osnivač Zadužbine Andrejević koja je jedna od retkih, ako ne i jedina institucija u Srbiji koja već godinama prikuplja podatke o magistrima, specijalistima i doktorima nauka u našoj zemlji.
Prema njegovom mišljenju, Srbija ponovo nepotrebno brza. Jer, "ukoliko se sutra zaista izjednače master i magistar, može da se dogodi da neko ko je tek izašao sa fakulteta istisne sa radnog mesta magistra koji ima i školu i praksu".
– Ako hoćemo da napredujemo u nauci, mi moramo da reorganizujemo poslediplomsku nastavu. Treba da je suzimo, da joj tražimo prodorni špic u nauku, a ne da je širimo i trpamo sijaset predmeta samo zato što imamo mnogo profesora na fakultetima. Naše studije su preopterećene, imamo mnogo predmeta, prevaziđenih disciplina, disciplina koje treba objediniti... Izuzetak je srpski jezik koji bi morao da bude na svim fakultetima do kraja, jer je činjenica da nam sa fakulteta izlaze nepismeni ljudi – stav je profesora Andrejevića.
Dr Žarko Spasić, profesor Mašinskog fakulteta, ne misli da su magistri "kolateralna šteta" Bolonjskog procesa kako se često čuje u javnosti.
– Njihove diplome i njihovo znanje vrede koliko vrede i niko ne bi smeo da ih meša sa masterima, jer nisu isto. U svakom slučaju, moj savet, kao nekadašnjeg prorektora Beogradskog univerziteta i dekana, jeste da se magistri još malo potrude i svakako završe doktorske studije i na taj način zaokruže svoje školovanje – savetuje dr Spasić.
Prema njegovim rečima, sve ove rasprave na temu diplomirani–master–magistri neće postojati posle 2010. godine, jer će poslodavci ceniti znanje i umenje, a ne diplomu ili titulu. "Na tržištu rada više će vredeti onaj ekspert koji svojim znanjem doprinosi razvoju firme nego onaj koji ima dve doktorske diplome, a od kojeg nema praktične koristi", zaključuje prof. Spasić.
Sandra Dimitrijević
[objavljeno: 16.06.2007.]
.jpg)
