Izvor: Blic, 21.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolnice zatrpane otpadom
Bolnice zatrpane otpadom
Godišnje se u Srbiji stvori 9.630 tona medicinskog otpada, od čega 25 odsto u Beogradu, dok se za poslednjih deset godine u farmaceutskoj industriji nataložilo skoro 300 tona otpada. Najviše medicinskog otpada stvara se u bolnicama - 5.300 i domovima zdravlja 2.410 tona, dok se zvanični podaci farmaceutske industrije o količini farmaceutskog otpada u Srbiji drastično razlikuju od stvarne situacije - prijavljuje se i do deset puta manja količina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rekao je prim. dr Miroslav Tanasković, jedan do autora projekta 'Program i modeli prikupljanja, odlaganja i destrukcije medicinskog i farmaceutskog otpada u Srbiji'.
Osamdeset i pet odsto medicinskog otpada, na sreću, spada u neopasan otpad, 10 odsto u infektivan i pet odsto u ostale vrste otpada: to su radioaktivan i hemijski otpad, oštri predmeti i slično, kaže Tanasković.
Trenutno se sav medicinski i farmaceutski otpad nalazi uskladišten kod 'proizvođača'. Prema rečima dr Tanaskovića, taj otpad nije opasan jer su, zahvaljujući propisima EU, oni koji ga stvaraju prinuđeni da ga prikupljaju, pakuju i skladište po važećim evropskim propisima. Do te tačke, dodao je on, sve je u redu. Međutim, nadalje, nadležnost je države da stvori uslove proizvođačima da se pobrinu za njega. Trenutno u Srbiji ne postoji dovoljno adekvatnih deponija niti mašina koje bi uništile ovaj otpad na zdravstveno bezbedan i ekološki prihvatljiv način. U takvoj situaciji, jedini izlaz za one koji u proizvodnji imaju medicinski i farmaceutski otpad jeste da plate da se on izveze iz zemlje i to 1.200 do 2.000 evra po toni. Mnogi nisu znali da im je jeftinije da plate da ga izvezu u Francusku, Nemačku ili Holandiju nego da konstantno plaćaju njegovo skladištenje, istakao je on.
Univerzalni principi upravljanja medicinskim i farmaceutskim otpadom, koji se poštuju svuda u razvijenom svetu, jeste izbegavanje stvaranja ovakvog otpada, minimalizacija njegove količine, reciklaža, ukoliko je moguća, standardizacija postupka njegovog tretmana, kontrola zagađenja životne okoline i upoznavanje javnosti sa svim dešavanjima, što se kod nas retko radi, rekao je dr Tanasković.
- Zna se, komunalni otpad ide na komunalne deponije, koje su retke kod nas i pre se mogu nazvati smetlištima. Infektivni otpad i odbačeni oštri predmeti tretiraju se prvo sterilizacijom pa deponovanjem, ali i spaljivanjem, radiološki otpad u skladu sa propisima Svetske agencije za atomsku energiju, a patoanatomski otpad spaljivanjem u krematorijumima ili sahranjivanjem na grobljima. Nažalost, često se dešava da medicinske ustanove ne poštuju proceduru odlaganja patoanatomskog otpada - izjavio je Tanasković, napominjući da je cilj projekta Agencije za reciklažu Republike Srbije i Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja da se predloži zdravstveno bezbedan i ekološki prihvatljiv način odlaganja medicinskog i farmaceutskog otpada u skladu sa mogućnostima u našoj zemlji. J. S. Prijavljene količine
Proizvođači farmaceutskog otpada, veledrogerije, apotekarske ustanove, zajedno godišnje 'proizvedu' 289,5 tona farmaceutskog otpada, ali često ne daju prave podatke o tome.
- Postoje ogromne razlike između zvaničnih podataka farmaceutske industrije o količini otpada koji ostaje iza njih i stvarne situacije na terenu. Dešava se da se prijavljuje i deset puta manja količina. Treba uzeti u obzir da se ova količina stvorila gomilanjem, s obzirom da je Republičko ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine Srbije zabranilo spaljivanje ovog otpada, a nije predložilo alternativno rešenje - naglasio je dr Miroslav Tanasković.
.jpg)
