Izvor: Blic, 15.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolnice imaju samo lekare
Bolnice imaju samo lekare
BEOGRAD - Većina bolnica u Srbiji i dalje muku muči sa lekovima, sanitetsim materijalom, opremom, pa i kadrovima.
Nedostatak i dotrajalost kreveta, manjak lekova, igala, špriceva, vate, pelena, higijenskih sredstava i ostalog materijala za rad, svakodnevica je Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj ulici. Kako se snalaze ... već godinama se pitaju i lekari i osoblje.
Medicinske sestre ove zdravstvene ustanove ne sećaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se kada su poslednji put videle čitavu posteljinu i pidžame, a gumene rukavice, 'njihovi osnovni instrumenti' su, kako kažu, za njih samo misaona imenica. Kada roditelj dovede dete u bolnicu nema izbora nego da sa sobom ponese sve ono što je neophodno za boravak mališana u bolnici, počev od pelena, 'Pavlovićeve masti', posteljine, pidžame, pa do instrumenata za rad lekara, alkohola, igala, špriceva, briseva, vate i sl. Prema rečima sestara, ni lekova nema dovoljno. Dešava se da ima pojedinih vrsta antibiotika, ali i da oni nisu adekvatni za lečenje određene bolesti. Lekari tada, u nemogućnosti da drugačije reše problem, jednostavno kažu 'Mi imamo ovaj antibiotik, ali on ne leči bolest vašeg deteta. Pomogao bi drugi, ali mi taj nemamo. Možete ga kupiti ali košta...toliko.' Roditelji tada nemaju izbora, ali nemaju ga ni lekari.
Zbog nedostatka kadrova, na odeljanju dežura po jedna sestra, a trebalo bi da ih bude dve. Hodnici i WC se peru samo vodom jer nema dezinfikacionih sredstava. Hrana je slaba, pa se i za to, uglavnom roditelji pacijenata brinu.
Kako kaže osoblje, takvo je stanje već godinama, bez izgleda za poboljšanje. Humanitarna pomoć pomaže samo na kratko, pa se svi zaposleni pitaju gde su im granice izdržljivosti.
U KBC-u 'Dr Dragiša Mišović' je samo malo bolja situacija. Kako saznajemo od njihovih pacijenata, bolnice u sklopu Centra uglavnom imaju sanitetski materijal, bar za stacionarni deo lečenja. Međutim, svi aparati KBC-a stari su između 20 i 30 godina i više vremena provode na popravci nego u upotrebi. Operacije se zakazuju po tri meseca unapred , a da bi se udovoljilo svakodnevnoj hirurškoj praksi potrebno je zameniti i najobičnije dijagnostičke uređaje počev od rengen aparata, endoskopskih optičkih instrumenata i ultrazvuka, saznajemo od prim. dr Aleksandra Bajeca, hirurga i trenutnog rukovodiocaKBC-a 'Dr Dragiša Mišović'.
- Da ne pričamo o muzejskim primercima hirurških instrumenata kojima lekari operišu svaki dan. Centar za otorinolaringologiju ne poseduje aparat za određivanje sluha, a naša najveća sramota je što smo mi jedini KBC koji nema skener ni magnetnu rezonancu - kaže za 'Blic' dr Bajec.
Ovo je bolnica u kojoj 365 dana u godini dežuraju službe interne medicine, hirurgije i urologije, a dešava se da po dve, tri nedelje lekari nemju na raspolaganju ni jednu ampulu 'streptokinaze', leka koji je životno neophodan bolesnicima sa akutnim infarktom miokarda.
- Za sada nam nije dozvoljeno da od pacijenata tražimo da sami kupe lekove niti bilo šta od zavojnog ili šivnog materijala i ostalog što nam nedostaje. Jedino što molimo bolesnike kojima je potreban teži operativni zahvat, da obezbedi davaoca krvi - ističe dr Bajec. J. Subotić Problem po izlasku iz bolnice
Za pacijente koji imaju sreće da im pri samom lečenju u bolnici ne treba ništa, nastaje problem prilikom izlaska na kućno lečenje. Zbog nedostatka kreveta, lekova, sanitetskog materijala i kadrova boravak pacijenata u bolnici se smanjuje na minimum. Posle izlaska oni sami nabavljaju sve što im je neophodno za potpuno ozdravljenje, počev od zavoja za previjanje do veoma skupih lekova. Tako se dešava da je pacijentu ponekad neophodno i 5000 dinara mesečno samo da bi svoju bolest srećno 'izgurao' do kraja.
