Izvor: Blic, 28.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolnice greju peći za muzej
Bolnice greju peći za muzej
BEOGRAD - Klinički centar Srbije obuhvata površinu od 40 hektara i sastoji se od velikog broja zgrada od kojih najstarija datira još iz 1903. godine. Kako saznajemo od Svetozara Gavrilovića, direktora službe za inženjering i održevanje objekata i opreme, većina zgrada se nalazi u katastrofalnom stanju, ali najveći i najaktuelniji problem je problem grejanja.
- Uvek smo praktikovali da se odmah po završetku grejne sezone pripremamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za sledeću. Te prakse smo morali da se odreknemo pre nekoliko godina, a u poslednje dve godine nismo imali sredstava ni da zapušimo rupe na cevima od toplovoda koje su sve veće. Na sve naše molbe, niko od nadležnih do sada nije reagovao - kaže za 'Blic” Svetozar Gavrilović i dodaje da su ove godine, tek u oktobru dobili nešto novca od Republičkg ministarstva zdravlja, ali je iznos pet puta manji od iznosa koji im je neophodan da bi solidno funkcionisali. Zbog toga su uspeli da samo delimično osposobe kotlove i instalacije. Srećom, kako kaže, stigao je mazut kao humanitarna pomoć i sada se, bar greju, ali uz svakodnevne havarije.
Termoenergetski blok Kliničkog centra Srbije sastoji se od tri sistemske, tri male kotlarnice i tri peći na ugalj od kojih većina datira od pre Drugog svetskog rata, saznajemo od Gavrilovića. Cevi za toplovod i instalacije su iste starosti i kada se desi neki kvar, jedino što služba održavanja može da učini jeste da odseče problematični deo i da ga 'zakrpi”.
- U svetu ne postoji ovoliki termoenergetski blok instalisane snage od 60 megavata vezan za neku zdravstvenu ustanovu. On bi zbog svoje veličine trebalo da pripadne nekom javnom komunalnom preduzeću, na primer Beogradskim elektranama, jer problemi koje mi imamo sa njim prevazilaze materijalne mogućnosti Kliničkog centra. - rekao je Gavrilović.
Prema rečima Milana Musića, zamenika direktora službe održavanja, trajno rešenje je sprečeno pre desetak godina od strane tadašnjih gradskih vlasti. Urađen je projekat za jednu centralnu kotlarnicu koja bi radila na gas i podmirivala potrebe za grejanjem celokupnog kompleksa zgrada Kliničkog centra kao i drugih objekata koji se greju preko njega. Sakupljen je novac, iskopana rupa koja i dan-danas stoji, ali su gradske vlasti sprečile izgradnju uz objašnjenje da dimnjak narušava ambijent.
- Jedino izvodljivo rešenje, s obzirom da toliki novac više ne bismo mogli da sakupimo, jeste da se oslonimo na sistem 'Beogradskih elektrana”. Delimično bi nas oni grejali, ali pošto elektrane rade samo do 20 časova, mi bismo se dogrejavali pomoću dve kotlarnice koje bismo ostavili da rade - kaže Musić i dodaje da je ovaj projekat gotov, ali da čeka svoju, eventualnu, realizaciju. J. Subotić
