Izvor: Danas, 15.Nov.2014, 00:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolji dani na odloženo
„Imam samo jedno obećanje - da ćete već krajem 2014. videti i osetiti da možemo da živimo bolje, da smo napravili ozbiljne reforme", govorio je krajem prošle godine premijer Aleksandar Vučić, najavljujući i da će u "javnom sektoru morati da se sredi mnogo više nego do sada i da će promene morati da pogode svakog od nas kako bismo svi živeli bolje".
Sve ovo rečeno je na jednoj od tribina pred lokalne izbore u beogradskoj opštini Voždovac, pa iako svi znamo šta >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << znače izjave u takvim okolnostima, ne može se osporiti da se obećano delom i ostvarilo: do sada izvedene promene zaista su pogodile svakog od nas. Ili bar većinu, na koju se zapravo i mislilo. Sve ostalo, moraćemo da sačekamo, prema poslednjim prognozama iz vrha države, najverovatnije do 2016. Tada će, uveren je premijer, Srbija dostići rast bruto društvenog proizvoda od dva odsto. Istina je da smo očekivali više od toga, bar pet do šest odsto, posebno kad je premijer u januaru saopštio da smo sa rastom BDP-a od 2,4 odsto u 2013. među prvih deset evropskih zemalja, a da se očekuje tokom ove godine još veći napredak.
Ali nije samo premijer uveren da nas za dve godine sigurno čekaju bolji dani. U stopu ga prati većina ministara, koji poslednjih desetak dana obećavaju velike pomake. Da li to ima veze sa dolaskom delegacije MMF-a ili Šešelja u zemlju, manje je bitno, ali nam je već plasirano da je stopa nezaposlenosti smanjena, da vlada veliko interesovanje za privatizaciju 500 preostalih preduzeća u društvenom ili državnom vlasništvu.
Najavljuje se (i dalje) reforma javnog sektora, ali se više ne preti otkazima. Konačno, to bi zaista bilo neozbiljno, jer se zapravo i ne zna (ili ne objavljuje) koliko je državnih agencija, fondova, direkcija, komisija, saveta, i naravno javnih preduzeća, firmi sa većinskim i manjinskim državnim vlasništvom, koliko je njihovih ćerka firmi a još manje - koliko tu ljudi radi. Kada se to sve reformiše, tvrdi državni vrh, u Srbiji će javni sektor biti efikasniji, investiciona klima podsticajnija, stvoriće se uslovi za privredni rast i razvoj malih i srednjih preduzeća, izvoz i relaksiraniji budžet. Očekuje se i veliki doprinos stranog kapitala, koji dolazi (i dolazi, i dolazi...) sa istoka, zapada, severa...
