Izvor: Politika, 21.Apr.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolje smo se zabavljali samo od Bugara
Istoričar dr Miloš Timotijević, poredeći Čačak i Blagoevgrad, obara teoriju da je samoupravni socijalizam bio uspešniji od realnog i zaključuje da smo živeli u zabludi verujući kako je Titov sistem drugačiji
Čačak –Uporednom analizom razvoja Čačka i Blagoevgrada u epohi socijalizma, istoričar dr Miloš Timotijević (43) zaključio je da smo živeli u zabludi verujući kako je Titov sistem drugačiji i uspešniji. – Kad se uporede ta dva grada, otkriva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se da naš razvoj nije bio dramatično bolji od onoga što se događalo iza gvozdene zavese. Naprotiv, u mnogim oblastima bio je ispod – kaže Timotijević za „Politiku“.
Njegovo istraživanje na 600 stranica, pod nazivom „Modernizacija balkanskog grada (1944–1989)” štampao je ovih dana Narodni muzej u Čačku gde je zaposlen, i sa ovim radom odbranio je doktorsku disertaciju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Za poređenje sa rodnim Čačkom odabrao je bugarski Blagoevgrad jer su poslednjih 140 godina imali približno isti broj stanovnika (72.148 danas u Čačku), podsećajući na „kulturnu sličnost i približno isti stepen ekonomske razvijenosti pre socijalističkog razdoblja“. – Istraživanje je pokazalo da u Srbiji imamo mnogo stereotipa o bivšem sistemu i o tobožnjoj nadmoći samoupravnog nad realnim socijalizmom. Postoji samo nekoliko stvari u kojima smo bili bolji, i one odreda pripadaju nečemu što bih nazvao industrijom zabave. U svemu drugome bili smo ili isti ili lošiji od Blagoevgrada.
Timotijević ističe da je razvoj gradova u oslobođenoj Srbiji bio pod jakim uticajem sovjetskog modela, pa je Čačak „prvih deset godina razvijan kopiranjem staljinističkog sistema“, što znači da je fabrika centar gradskog bića i sve se vrti oko nje. U Čačku su, prvih posleratnih godina, dominirale dve vojne fabrike, „Sloboda“ i Tehnički remontni zavod. – Urbanistički, Čačak se razvijao u stihiji i haosu, jer su stalno nicali grozdovi nelegalno izgrađenih kuća.
Sve je moglo da se reši krajem pedesetih kad je u gradu postojalo samo stotinu građevina bez dozvole, ali je ta prilika propuštena zbog sporog usvajanja urbanističkih planova, nedostatka novca i protivljenja direktora tadašnjih preduzeća. Međutim, za to vreme u Blagoevgradu nije bilo samoupravljanja niti je mogao da gradi ko gde poželi, već se za svaku sitnu dozvolu čekala reč iz centrale. Oni su tako sačuvali urbanistički red.
Čačanski istoričar naglašava anahronu činjenicu da njegov grad na glavnom trgu nema nikakav spomenik „iako ga imaju i Guča i Gornji Milanovac i Kraljevo, neki su promenili i po dva za ovo vreme a mi na trgu imamo betonsku pustoš“. – Čačak je još 1956. godine ostao bez pozorišta a Blagoevgrad ima i lutkarsko, čak i operu. U Čačku postoji sedam srednjih škola, u Blagoevgradu 11, među njima matematička i filološka gimnazija. Blagoevgrad ima veliku zgradu regionalne biblioteke, Čačak nikad nije imao nikakvu. Oni neguju duvan i imaju fabriku cigareta, Čačani gaje voće i povrće ali nemaju pogon za preradu.
Zajedničko za oba grada, veli Timotijević, jeste „da privreda ni tamo ni ovde nije preživela slom socijalizma“. Dodaje, međutim, da se to relativno brzo može promeniti ali da „urbanistički red ili nered ostaju da traju vekovima“.
Timotijević se na ovo istraživanje odlučio privučen činjenicom da se nikad u istoriji istočne Evrope i Balkana nisu dogodile tako duboke promene – uvođenje socijalizma, razvoj gradova, modernizacija društva – kao u drugoj polovini 20. veka. Nije tražio političke, ekonomske i diplomatske uzroke ispitivane pojave, već se zadržao na drugim oblastima: industrijalizaciji, urbanizaciji i društvenim promenama.
Gvozden Otašević
objavljeno: 22.04.2012
