Izvor: RTS, 05.Nov.2018, 23:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolja zaštita od povreda na radu tek uz novi zakon
I pored brojnih inspekcijskih kontrola, prekršajnih i krivičnih prijava, angažovanja sindikata i poslodavaca, broj smrtnih povreda na radu se ne smanjuje. U Srbiji je od početka godine 41 radnik izgubio život na poslu. Pravosuđe ne kažnjava odgovorne propisanim kaznama, a mnoge prijave i zastarevaju. U pripremi su izmene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, ali još nema zakona o osiguranju od povreda na radu koji bi drakonski kažnjavao odgovorne.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Najviše problema sindikati imaju sa poslodavcima koji nemaju stalno zaposlene, već po potrebi zapošljavaju najčešće nestručne radnike.
"Angažuju vrlo često i bez osnovne opreme, a ono što je najbitnije prosto nemaju edukaciju da se obuče i na taj način dolazi do velikih nesreća koje imamo", ukazuje predsednik Samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović.
Inspekcija rada je udvostručila broj kontrola u odnosu na prošlu godinu. Zakoni su dobri, ali kazne koje idu i do dva miliona dinara uglavnom se ne izriču, tvrde inspektori.
Kažu da je prošle godine samo jedan poslodavac platio maksimalnu kaznu od milion dinara.
"Ima firmi gde neko smrtno strada, ima brojne propuste, podneto sve, i krivična prijava i sve, a on dobije prekršajnu kaznu od 105.000 dinara", napominje v. d. direktora Inspekcije rada Stevan Đurović.
Direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Marina Furtula ističe da u prošloj godini niko nije odgovarao po krivičnim prijavama koje je podnela Inspekcija za rad, iako smo u prošloj godini imali 39 smrtnih povreda na radu.
Stručnjaci tvrde da će tek po donošenju zakona o osiguranju od povreda na radu poslodavci ozbiljnije kontrolisati bezbednost i zdravlje radnika. Taj zakon Ministarstvo rada planira, ali posle donošenja osnovnog zakona.
"Pravo vreme je verovatno bilo pre deset godina. Nemamo ga. Sledeće, ona kineska poslovica kaže da je danas. Evo, radimo", kaže resorni ministar Zoran Đorđević.
Profesionalna oboljenja se teško utvrđuju i preveniraju. Nedostaju stručnjaci medicine rada, nije im obezbeđena specijalizacija, a samo 22 odsto njih mlađi su od 58 godina.
Radnici teško dokazuju profesionalno oboljenje jer troškove ne priznaju ni Fond zdravstvenog osiguranja, ni poslodavci.
"Onda ko da plati to, zaposleni? Da li on ima novca da to plati? Nije ni 100 posto siguran da će čak i ako uloži novac u dijagnostiku profesionalnog oboljenja, da će to da mu to bude dijagnostikovano", ukazuje prof. dr Petar Bulat, prorektor Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Prošle godine kod nas su utvrđena samo dva profesionalna oboljenja, a najrazvijenije zemlje imaju ih najviše.
.jpg)
