Izvor: Politika, 15.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolest pušača i starih ljudi
Počinje kao bezazlena bolest, a završava se gušenjima i životom uz bocu sa kiseonikom
Širom planete danas se obeležava Svetski dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), oboljenja koje je u svetu četvrti faktor umiranja. Kod nas nema još precizne statistike koliko ljudi boluje od hronične opstruktivne bolesti pluća, ali prema podacima profesorke dr Vesne Bošnjak Petrović, predsednice Udruženja za HOBP i astmu, od ukupnog broja pacijenata primljenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na bolničko lečenje u Institut za plućne bolesti Kliničkog centra Srbije, 19 odsto je sa prvom dijagnozom HOBP u stanju pogoršanja. Znači, to su samo osobe kojima je potrebna kiseonička terapija, koje imaju ozbiljna gušenja i takozvano plućno srce.
– Ovo je bolest koja je na prvi pogled bezazlena, jer počinje kašljem kod pušača, ali se postepeno pogoršava, čovek otežano diše, zamara se brže od ljudi istih godina da na kraju više ne može da obavlja ni osnovne životne aktivnosti. Bolest nam je odavno poznata kao hronični bronhitis i emfizem pluća, ali se danas to naziva hroničnom opstruktivnom bolešću pluća – objasnila je doktorka Bošnjak-Petrović na jučerašnjoj konferenciji za novinare.
Prema rečima profesorke Marije Mićić-Milikić, ovo je isključivo bolest osoba starijih od 40 godina i pušača. Ona je naglasila da pušači pogrešno smatraju da je kašalj nešto što "normalno" ide uz pušenje.
– Kašalj nije normalan simptom, naročito ako traje duže od osam nedelja. Kad neko kašlje tri meseca u godini, u dve godine uzastopno, gotovo sigurno je da ima HOBP i trebalo bi da ispita plućnu funkciju, odnosno obavi spirometrijski pregled. Ova bolest ne može da se izleči, ali može da se zaustavi, a to se odnosi na prekid pušenja i odgovarajuće lekove koji olakšavaju tegobe – objasnila je doktorka Mićić-Milikić, pulmolog sa Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu KCS.
Hronična opstruktivna bolest pluća, kod koje je pušenje najveći faktor rizika, nažalost, smatra se bolešću siromašnih zemalja.
– Pušenje je zavisnost siromašnih, dok bogati ljudi žive bolje i vode računa o zdravim stilovima života. Zato mnogo više pacijenata od ove bolesti lekari beleže među siromašnim slojevima našeg društva – potvrdila je profesor dr Snežana Simić, pomoćnica ministra zdravlja. Ona je najavila je da smo kao potpisnici usvojene Regionalne, evropske strategije za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti i mi obavezni da sačinimo strategiju borbe protiv ove i ostalih bolesti od kojih umire najveći broj ljudi, a koje se mogu sprečiti uticajem na faktore rizika.
Oni koji boluju od ove bolesti u bolnice se primaju samo u fazama pogoršanja bolesti. Često bez snage da izađu na ulicu ili se popnu tri stepenika, bez mogućnosti da se sami brinu o higijeni i ishrani, ovi bolesnici se leče u kućama uz bocu kiseonika, jer su koncentratori kiseonika mnogo skuplji. U razvijenim medicinskim sistemima postoje takozvane bolnice u kući za obolele od HOBP, ali smo mi nažalost još daleko od takvih uslova lečenja u kućnim uslovima.
-------------------------------------------------------------------------
Besplatna spirometrija
U okviru obeležavanja Svetskog dana borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća danas će u Skupštini grada Beograda građani imati priliku da u razgovoru sa pulmolozima, lekarima koji se bave bolestima pluća, saznaju više o ovoj bolesti, ali i da provere svoje zdravlje. Građani će imati priliku da odgovore na test sastavljen od pet pitanja i ukoliko su pozitivni odgovori na tri pitanja biće im besplatno urađen spirometrijski test funkcije pluća.
Da li svakoga dana kašljete više puta, da li skoro svakog dana iskašljavate gnojav ili sluzav ispljuvak, da li se zamarate brže od drugih osoba vaših godina, da li imate više od četrdeset godina i da li ste pušač ili bivši pušač – iz odgovora saznaće se da li kod neke osobe postoji rizik da oboli od hronične opstruktivne bolesti pluća.
O. Popović
[objavljeno: 15.11.2006.]
