Izvor: Politika, 11.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bojazan od siromaštva
Građanskog rata plaši se tek jedan odsto stanovnika, za razliku od pre desetak godina kada je 19,3 odsto građana živelo u strahu od mogućeg sukoba
TEMA DANA
U protekloj deceniji najviše se strahovalo od rata s drugim zemljama, zatim od građanskog rata u zemlji, ekonomske krize, siromaštva i bolesti. U međuvremenu, redosled na lestvici strahova se promenio, pa sada građani najviše strahuju od siromaštva i ekonomske krize (35,5 odsto), bolesti (25,3 odsto), >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kriminala (19,8 odsto). Građanskog rata plaši se tek jedan odsto stanovnika, za razliku od pre desetak godina kada je 19,3 odsto građana živelo u strahu od mogućeg građanskog sukoba. Ovo su rezultati novembarskog istraživanja Agencije "Faktor plus" o tome šta izaziva strah i stres kod građana Srbije, koje je urađeno na uzorku od 2.000 ispitanika. Kako kaže jedan od istraživača Bojana Janković, više od polovine građana smatra da su strah i stres iz prethodnog, po mnogo čemu, burnog perioda doprineli povećanju broja obolelih, a 10 odsto ispitanika ističe da je upravo ta teška ekonomska i društvena situacija direktan uzročnik mnogih psihičkih i fizičkih oboljenja.
Komentarišući nalaze ovog istraživanja, naša sagovornica kaže da oni pokazuju da se, iako se društvo stabilizovalo po pitanju mogućih nemira i vojnih sukoba sa ostatkom sveta koji su konstantno tinjali kao glavni uzrok nespokojstva i straha među građanima Srbije, pojavilo mnogo novih strahova koji se odnose na kvalitet života, standard, ekonomske nejednakosti.
– Upoređujući rezultate dobijene istraživanjima o strahovima građana Srbije iz devedesetih godina minulog stoleća i ove današnje primećuju se znatna pomeranja – kaže Dražen Pavlica, sociolog istraživač agencije "Argument".
– Ako nastojimo da dobijemo što verodostojniju sliku distribucije strahova, moramo posegnuti za raščlanjivanjem društvene strukture. U postsocijalističkom razdoblju je došlo do drastičnog raslojavanja društva u Srbiji – objašnjava ovaj sociolog.
On ističe da oni pojedinci i slojevi koji ne poseduju veštine i osobine koje nalažu nova društvena pravila igre iskazuju razumljivi strah od preteće ekonomske marginalizacije i od osiromašenja.
– Kod njih preovlađuje zebnja da li će biti konkurentni na tržištu. Država, dakle, sve više razgrađuje sopstvene socijalne funkcije i sva kolektivna htenja i interese olako prenosi na privatni sektor. Takvo stanje dovodi do toga da pojedinac mora trajno da se bori za radno mesto, za zaradu i svoja prava. Pri tome je sve veći broj potreba, iznedren iz novog sklopa vrednosti, razgranatiji i složeniji, budući da živimo u društvu koje neguje neograničenu potrošnju. Tu se pomalja jedna nova vrsta straha – potmula teskoba da li ćemo moći da udovoljimo nametnutom ritmu i sadržaju tih sve većih potreba potrošačkog društva – kaže on.
– S druge strane, zabrinjavajući je porast straha od bolesti, pošto je pojedinac svestan da bolest predstavlja svojevrstan "luksuz", i kada su u pitanju troškovi lečenja, kao i mogućnost da nas ona onesposobi za takmičenje na tržištu. Društvene zone u kojima se ispoljava delotvorna i dugoročna društvena solidarnost su krajnje sužene. Neumitno okretanje pojedinca sopstvenim strategijama snalaženja dovodi do atomizacije zajednice i stalne neizvesnosti i nesigurnosti. Nedostatak funkcionalnog i humanog vrednosnog obrasca predstavlja pogodno tlo za bujanje raznih oblika društvene patologije i uobličenih strahova – smatra Pavlica.
Komentarišući ovo istraživanje iz ekonomskog ugla, direktor Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka Danilo Šuković kaže da je ljudi koji se osećaju siromašnima u Srbiji veoma mnogo, oko 50 odsto. To znači da je, uprkos znatnom privrednom rastu, stanovništvo nezadovoljno, jer procenjuje da nema koristi od postignutog privrednog rasta usled nepravedne raspodele, već da samo uski sloj sa vrha društvene lestvice uživa sve blagodeti društvenog proizvoda. Rast nejednakosti negativno utiče na opšte blagostanje, pa otuda povećan strah od siromaštva, bede, bolesti.
Analizirajući sadržaj namirnica potrošačke korpe, Šuković kaže da u potrošnji domaćinstva po minimalnoj korpi, znači na liniji siromaštva, uopšte nema predviđenih izdataka za obrazovanje i kulturu, dok je za zdravstvo predviđeno da se potroši samo devet dinara mesečno za četvoročlano domaćinstvo. Kada je higijena u pitanju, predviđa se da četvoročlana porodica za mesec dana može da potroši samo 400 grama sapuna, pola litre šampona za kosu i samo dva kilograma deterdženta za pranje rublja.
"Potcenjena minimalna potrošačka korpa znači potcenjen i broj siromašnih, odnosno stopu siromaštva, koja prema ovoj korpi u 2005. godini iznosi devet odsto, dok je dodatno deset odsto građana ocenjeno da se nalazi u riziku siromaštva, što ukupno čini oko 20 odsto."
Prema istraživanju agencije "Faktor plus", građani smatraju da će ekonomska kriza u budućnosti izazvati još veći strah i stres, kao i bolest i kriminal. Analize siromaštva pokazuju da je ono većinom dugoročno, s obzirom na okolnost da među siromašnima ima najviše onih koji su dugoročno nezaposleni, kao i onih koji su manje obrazovani.
Nada Kovačević
[objavljeno: 11.12.2006.]
