Izvor: Politika, 16.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogate škrtice
Zašto se poznati biznismeni retko odazivaju na apele Crvenkog krsta da pomognu.- Na Marakani prazna humanitarna kasa u VIP loži
Među donatorima Crvenog krsta Srbije nema srpskih milionera.
Mada ova humanitarna organizacija ima velikih problema da nahrani najsiromašnije koji ne mogu da obezbede ni jedan obrok dnevno, Dragica Kljajić stručni saradnik za socijalnu delatnost Crvenog krsta, kaže da se naši bogataši nisu pokazali kao darežljivi i dobročinitelji, što se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bar te organizacije tiče. Ona se s ponosom seća košarkaša Predraga Danilovića koji je, pre izvesnog vremena, poklonio 80 paketa hrane Crvenom krstu Srbije. Ova saradnica priželjkuje mnogo više ovakvih humanitarnih akcija, ne samo od sportista, nego i naših biznismena, koji bi mogli više da se angažuju na socijalnim projektima radi pomoći siromašnim, bolesnim i ugroženim ljudima.
Dragica Kljajić navodi i jedan zanimljiv primer koji svedoči o tome da naši bogati ljudi nisu široke ruke. Ona je podsetila je na utakmicu Zvezda – Portugal, prilikom koje su navijači morali da izbace metalni novac iz džepova, na koju su ih pozvali organizatori da postave kasice na prigodnim mestima radi prikupljanja priloga za nabavku hrane za narodnu kuhinju. Do poluvremena bilo je 12.000 dinara u kasi koja je bila postavljena blizu navijača. Ali, kase u VIP loži bile su prazne, priseća se ona. Sudeći po ovome, teško da bi se moglo očekivati od naših bogatijih građana da zaveštaju svoje bogatstvo u neke dobrotvorne fondove ili da ostave narodu neku zadužbinu, kao što su to činili naši bogati preci. Nije isključeno da među bogatijim ljudima postoje i oni koji pomažu, recimo, siromašne studente, ali o tome ne obaveštavaju javnost. Ima među imućnijim ljudima i onih koji su filantropi ili dobročinitelji u svojoj lokalnoj sredini. Koliko ljudi u Beogradu zna ko je Jozef Trusina? Ali ga svi poznaju u selu Čenej kraj Novog Sada. On je u svom selu pomagao meštanima da asfaltiraju pešačke staze i park u selu.
Prema istraživanju o filantropiji u Srbiji, koju je prošle godine sproveo Stratedžik marketing, filantropske akcije nisu dovoljno razvijene u našoj zemlji, kako preduzetničke tako ni individualne. Ali za preduzeća koja su pod kontrolom države može se reći da su veliki donatori. Kljajićeva je posebno izdvojila "Telekom" kao jednog od donatora Crvenog krsta Srbije i firmu "Unilever". Ona kaže da su se obraćali Karićima i "Delta holdingu", ali ne samo da nisu dobili traženu pomoć nego ih nisu udostojili bilo kakvog odgovora na njihov pismeni zahtev za donaciju.
Neven Marinović, izvršni direktor "Smart kolektiva", kaže da među domaćim i stranim kompanijama i javnim preduzećima ima donatora. Domaće kompanije nemaju dugoročnu strategiju socijalnog i društvenog angažmana, to jest da ulažu u izgradnju bolnica, obdaništa, škola zaštite životne sredine... Po njegovim rečima, "Telekom" je veliki donator. Oni daju veliki novac u dobrotvorne svrhe. Primer uspešne saradnje "Telekoma" i društva jeste projekat opremanja računarskih učionica u Srbiji u okviru koga je kompanija poklonila 600 kompjutera. Konkurentska kompanija "Telenor" ima projekat "Jedan dan za dobro delo". Tog dana zaposleni provode jedan radni dan godišnje pomažući onima kojima je potrebna – invalidima, deci, zaštiti okoline i tome slično. "Delta holding" ima projekat za decu bez roditeljskog staranja, koje sponzoriše, prati njihovo obrazovanje od osnovne škole pa nadalje i na kraju ih zapošljava u svoj sistem. Socijalni projekti mogu se sprovoditi u različitim oblastima i služiti različitim korisnicima. Većina kompanija je angažovana na obrazovanju i razvoju zajednice, projektima zdravstva, sporta, kulture, verskim organizacijama... U perspektivi Srbija će morati mnogo više da vodi računa o društvenoj odgovornosti preduzeća, ističe Marinović.
Dobročinstava i donacija bi bilo više da Srbija ima zakon o filantropima. Država bi trebalo da povoljnijim zakonskim rešenjima na porezu na donacije stimuliše dobrovoljna davanja. Marinović predlaže da se ne oporezuju davanja iznad dva odsto prihoda. Isto tako, država bi javno mogla da promoviše dobre primere davanja ili da na tenderima kao kriterijum odabira najboljeg ponuđača, uzme u obzir da li je kompanija društveno odgovorna. Preduzetnička filantropija će sve više postajati važan izvor podrške za društva u tranziciji, kakvo je naše, koja se suočavaju s odlaskom stranih donatora i manjom podrškom države raznim institucijama.
N. Kovačević
[objavljeno: 16.06.2007.]
.jpg)
