Izvor: Glas javnosti, 04.Sep.2009, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blokiraćemo sve, neka nas hapse!
Radnicima požeške „Budimke“ dogorelo je do nokata. Proizvodnja u fabrici, nekadašnjem gigantu prehrambene industrije, davno je stala, decembra 2008. godine, malo posle privatizacije, oni s vremena na vreme prime kad 1.000, kad 1.500, kad 2.500 dinara plate za oktobar, novembar, decembar prošle godine. U ovu, 2009. što se plata tiče još nisu ni privirili... Juče se okupili na zboru. Jedni predlažu da se odmah blokira fabrika, pa neka policija hapsi, da se direktoru i onima iz administracije >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << koji, tvrde, nešto rade i primaju platu, ne dozvoli da više privire u firmu! Kad ne rade radnici i proizvodnja, neka ne radi niko! Tako sve dok se ne počeše javljati jedno po jedno od radnika...
- LJudi, ja sutra moram u nadnicu...
U zatvoru bar daju krevet, obroke...
Ogromnom salom jetko su ječale reči Sretena Đokovića.
- LJudi, sad je najbolje biti u zatvoru. Imaš ručak, imaš večeru, imaš doručak, krevet... Postali smo beda obična, država ništa ne preduzima, a i što bi šta preduzimala kad smo obična šaka jada, ko čuje ovo što mi danas ovde pričamo, koga briga što nemamo leba da jedemo... Sinu i meni firma duguje za plate milion i po dinara, sin bolestan, ne može da overi zdravstvenu knjižicu, ali koga je briga za to. Vagoni jabuka trunu po selima, bacaju ljudi kupinu u potoke... Joj grehote, joj sramote i od Boga i od ljudi... Crkni, sirotinjo...
Nemaju za lekove, a kamoli za račune
Radniku Miroslavu Jankoviću pre nekoliko dana na račun su uplatili 2.500 dinara plate za - decembar 2008. godine.
- Od sramote nisam ni išao u banku da uzmem te pare! A, i kad ih uzmem, šta sa njima da uradim, koji račun da platim - kaže.
NJegova koleginica Živana Antonijević stala pred upravnu zgradu bivšeg giganta srpske prehrambene industrije, oči joj pune suza, ruke drhte, vadi iz torbe hrpu recepata za lekove.
- Zdravlje sam izgubila u ovoj fabrici, sad nema dinara lekove bar da kupim! Struju mi u kući isključili, telefon isključili, muž i on radi u „Budimci“, nemamo više za šta leba da kupimo...
Sve sto je nekad privatizovano, a sada nije u funkciji, nacionalizovati.
Oduzeti od neodgovornih vlasnika.
Imenovati direktora sa jednim jedinim zadatkom da pokrene proizvodnju.
Pozdrav
ND
