Izvor: Politika, 09.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blog i blok
"Verane, vreme je za ozbiljan sastanak o VIP blogu B92. Pozovi na taj sastanak koga god hoćeš, ali ga održi", tražio je Goran Svilanović pre nego što se povukao sa bloga B92
Poželjno je da Nebojša Krstić bude savetnik predsednika Srbije, ali ne i da piše javni dnevnik (blog) na internet sajtu B92.
To su minule nedelje tvrdili naši tabloidi, precizirajući da je blog izbačen čim je objavljeno da je bivši šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimir Popović >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Beba tužio Krstića, koji je u tom svom dnevniku napisao da je premijer Đinđić neposredno pre atentata lično zabranio Bebi i Čedi Jovanoviću ulazak u zgradu Vlade Srbije.
Redakcija sajta B92 tvrdi da je slučajnost to što je Krstić sam po svojoj volji prestao da piše upravo sada. Normalno je da ljudi izvesno vreme pišu, pa se umore ili iz nekog drugog razloga požele da prekinu. Eto, na primer, dodaju ljudi iz navedene redakcije, i Sergej Trifunović, glumac, više ne piše, jer nema vremena. Živi čovek, vele, u Americi. No, dan ranije Kurir je objavio da je i Sergej cenzurisan i "skinut" zato što je napisao da se družio sa Legijom i pri tom prozvao Čedu Jovanovića sledećim rečima: "Interesantno bi bilo pročitati šta bi, recimo, Čedomir Jovanović o svom druženju s istim mogao da ispriča. Ta su druženja bila verovatno i češća i konstruktivnija. I imala su nekakav dil. Ne samo on, već i svi iz tadašnje, pa i sadašnje vladajuće strukture. Liberalno-demokratska partija, čiji je Čeda predsednik, nebitnija je od mene! Ja bih bar prešao cenzus"...
Zaista, na sajtu B92 nema više imena dvojice pomenutih spisatelja, ali se, bar što se Krstića tiče sve što je pisano može pronaći posredstvom broja njegovog bloga, do kojeg, ipak, nekako treba doći. Taj broj je 2020. Dočim, broj Trifunovićevog bloga nismo, zasad, pronašli. Ali, na sajtu www.personalmag.co.uu/blog/ pronašli smo prenetu celu priču o svemu tome iz novina kao i jedan dodatak pod naslovom "Svilanović agituje za Trifunovića". Radi se o bivšem ministru inostranih poslova koji se obraća direktoru B92, pa kaže:
"Verane, vreme je za ozbiljan sastanak o VIP blogu B92. Pozovi na taj sastanak koga god hoćeš, ali ga održi".
"Sergej Trifunović je odličan glumac. Slabo ga poznajem. Ali sam pio pivo s njim na mitingu u Užicu u leto 2000. godine. Bio je tamo. I bio je u Beogradu i bio je u nizu gradova Srbije te godine. Bio je i posle...
... Odvratno mi je ako se divi Legiji. Ali zbog toga bih s njim popio pivo i izvređao ga, udario bih ga i potukao bih se s njim. Nisam siguran da li bi mu bilo šta i bilo kada zabranio. Možda bih ga molio da ućuti. Uradio bih sve to da sam znao. Ali ne volim zemlju koja zabranjuje Sergeja.
Znaš, ja sam ga zamolio da bude onaj ko će potpisati povelju Uneska kada smo primljeni na početku 2001. godine. Umesto da to uradim sam i slikam se u svim novinama. Umesto da pronađem nekoga ko to više zaslužuje. Izabrao sam Sergeja jer je mlad i drugačiji. I jer jeste umetnik. I sada sam tužan".
Ovo je, ipak, može se reći, nova pojava u javnom životu i sredstvima komunikacije. Nije tako jednostavno kao kada su zabranjivane novine ili knjige. Bilo je, istina, slučajeva – i u "ona vremena" – da se neka knjiga ili novine ne zabrane javno, sudskim rešenjem, ali ih je bilo gotovo nemoguće kupiti. Jednostavno – nije ih bilo. Uz objašnjenje da su – nestale, prodate
Tako mu nekako dođe i sa ovim slučajevima. Ništa nije zabranjeno, ali zapisi nisu na meniju. Do njih mogu doći samo oni koji odnekud znaju da su ova dvojica pisala, i imaju vremena, volje i strpljenja da ih pronađu. A to je ipak neka vrsta sklanjanja u stranu, zar ne? Naravno, pod uslovom da to nije bila volja samih pisaca.
Kada se, dakle, izbunari blog Nebojše Krstića može se videti da je učestvovao u gotovo beskrajnim raspravama o raznim temama, od kojih su za ovu priliku zanimljive sledeće.
Rasprava o ubistvu, a potom i o znatno široj temi povezanoj sa pokojnim premijerom Đinđićem, počela je da se raspreda šestog oktobra ove godine.
Jedan od učesnika u raspravi sa Nebojšom, anonimni bloger, napisao je:
"Problem je savetniče predsednika Srbije što DS nije više ona DS Zorana Đinđića! A koliko me sećanje služi, vi ste zajedno sa Šaperom radili kampanju DSS i predsedničkog kandidata V. Koštunice "Zna Srbija". I šta mislite, da li je on možda politički odgovoran za ubistvo premijera? Kako objašnjavate da su svi oni koji su bili bliski sa ubijenim premijerom "uklonjeni" iz vrha DS? Vlahović, Čeda, Živković, Čomić...
Na to je Nebojša Krstić odgovorio:
"Ne znam da li je on politički odgovoran ali znam da je sam Đinđić pred atentat u kome je stradao naredio da se Jovanoviću i Bebi Popoviću zabrani ulazak u zgradu vlade. Za vašu precizniju informaciju, radio sam i kampanju koju pominjete i desetak drugih".
Posle ovih Krstićevih redova prosto je zasut opovrgavanjima izrečenog, neslaganjima i ljutnjom učesnika u ovoj prepisci, tako da je Krstić, po otvaranju nove teme, o nasilju (dva dana kasnije – 8. oktobra), napisao:
"Gnušam se nasilja i nasilnika. Bez obzira sa koje strane ono dolazi. Optužba za izdajstvo je nasilje. Kad vas blate ljudi potpisani pseudonimom to je nasilje. Kad vam prete u slušalicu nasilje je. Kad neko demolira prostoriju LDP-a u Novom Sadu to je odvratno nasilje.
Mnogo je nasilja oko nas. Valjda ćemo jednom dočekati i taj dan da sve te barabe i siledžije budu iza brave. Do tada pozdrav svima koje sam ovde upoznao, neću više uzimati učešća u blogu B92".
P. S.
Poslednja vest: i Goran Svilanović je odustao od bloga.
S. Stojićević
[objavljeno: 09.11.2006.]
