Izvor: Danas, 19.Nov.2014, 21:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blizak kontakt s narodom
Ove jeseni se navršilo 90 godina rada ključne preventivno-medicinske i narodno-zdravstvene ustanove u Srbiji, koja se poslednjih godina zove Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.
Prethodilo joj je osnivanje Stalne epidemijske komisije početkom 1919, samo malo posle potpisivanja primirja, a znatno pre Versajskog mirovnog ugovora kojim je okončan Prvi svetski rat. Žurba je proistekla iz saznanja o jednostranosti organizovanja vojnog i civilnog saniteta tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << priprema za ratove, pri čemu je prednost data ratnoj hirurgiji, koja se bližila evropskom nivou, ali je zapostavljena preventivna medicina. Rezultat je bio ogroman broj umrlih civila i vojnika od zaraznih bolesti, uključujući polovinu svih lekara.
Nerado se pominje da nijedan naš lekar do katastrofalne epidemije pegavca, koja je tokom zime 1914/15. odnela, procene su od 150.000 do 300.000 života, nije znao za pet godina ranije objavljeno otkriće o beloj vaši kao prenosiocu zaraze. Čak su nam i čuveno „srpsko bure“ darivali članovi britanske vojne misije, ukazavši da obilje prazne benzinske buradi može da se koristi za dezinfekciju odeće vrelom vodenom parom. Oni su zaslužni i za niz drugih mera (karantini, obustava vojnih odsustava, zabrana železničkog saobraćaja, potom zamena voznih tapaciranih sedišta drvenim klupama itd.) koje su učinile da se epidemija suzbije pre leta.
Najvažniju aktivnost ustanove koja se danas naziva po doktoru Batutu između dva rata i nekoliko godina posle oslobođenja predstavljalo je suzbijanje malarije. U letnjim mesecima 1920-ih godina od nje je obolevao svaki peti Beograđanin. Tvrdilo se da je presudnu ulogu u suzbijanju ove zaraze od 1947. imala dobro organizovana narodna vlast, ali ta uloga, istini za volju, pripada tada primenjenom diditiju. Isti preparat zaslužan je i za potiskivanje pegavca tokom pedesetih godina prošlog veka. Uporedo sa zaprašivanjem teklo je i zdravstveno prosvećivanje. „Batutovci“, koji su tada veliki deo svog vremena provodili na terenu, shvatili su da predavanja o potrebi kupanja ne vrede ako seoska sirotinja ima jednu košulju i jedne gaće. Zato je veliki značaj u borbi protiv vašljivosti imala podela odeće.
Blizak kontakt s narodom takođe je činio da se dolazi do saznanja kako je mala korist od naredbi. U gorštačkim naseljima se dešavalo da seljaci formalno ispune obavezu o podizanju nužnika, ali da ga postave uz tarabu, s vratima okrenutim ka drumu. Time bi izbegli kaznu, a zadržali svoje navike vezane za šljivik ili obližnji gaj. Tako se decenijama do najboljih rešenja dolazilo na osnovu vlastitih iskustava, dok naučni časopisi nisu bili u prvom planu.
Osnovnu razliku koja se danas zapaža u Institutu u odnosu na ranije doba predstavlja zavidna i pravovremena obaveštenost o stručno-naučnim kretanjima u svetu. Tome doprinose pogodnosti informatičke ere, ali i često učešće lekara na radnim sastancima Evropskog regiona SZO.
Valjalo bi da se znatno pre stogodišnjice ove ugledne kuće reše dva problema. Jedan je objedinjavanje stručne delatnosti Instituta i nastavno-naučnog rada na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Takvim rešenjem, koje je inače uobičajeno u svetu, a kod nas postoji u ostalim univerzitetskim centrima, ojačali bi se naučni rad i autoritet Instituta, dok bi, istovremeno, fakultetska akademska zajednica dobila dragocen poligon za istraživanja.
Drugi, lako otklonjiv problem predstavlja odbacivanje ideoloških stega nametnutih izrazom javno zdravlje, jer delatnost Instituta, lišena bilo kakve tajnovitosti, obuhvata i javni i privatni sektor. Time bi se odalo i dužno priznanje dr Milanu Jovanoviću Batutu, našem najpoznatijem borcu za narodno zdravlje.
Autor je epidemiolog, profesor univerziteta
