Izvor: Danas, 05.Avg.2014, 22:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blekfild investicije
Mnogo se piše o privatizaciji Železare Smederevo. Malo malo pa u medijima osvane vest da nju preuzima ova ili ona kompanija iz „belog sveta“. Taj gigant, zbog značaja koji ima za sredinu u kojoj posluje i Srbiju u celini, izložen je najvećoj medijskoj pažnji. No, u sličnim problemima su i mnoga druga preduzeća. Oni često podrazumevaju i potrebu za pronalaženjem ozbiljnih stranih partnera koji bi - makar i uz izvesnu podršku države - postali vlasnici srpskih kompanija za koje još >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ima spasa i tako na osnovu svog znanja, poslovnih veza i finansijskih kapaciteta doprineli oporavku naše ekonomije.
Naravno, ne zbog nas već radi sebe jer u tome prepoznaju mogućnost da dugoročno stvaraju profit. Strani investitori nisu dobrotvori i to je normalno. Međutim, sada kada očajnički pokušavamo da završimo restruktuiranje i tako rasteretimo budžet ne bismo smeli ni da dopustimo da napravimo opasne greške. Jer, neki od onih koji se interesuju za naše firme koje se bore da prežive često su mešetari koji samo nameravaju da iz njih isisaju ono malo preostalih životnih sokova.
Vratimo se nekoliko godina unazad i prisetimo se slučaja nekada respektabilnog kraljevačkog preduzeća Magnohrom. Tu kompaniju je u julu 2006. godine kupio Global stil, u vlasništvu čuvene milijarderske porodice (indijskog porekla) Mital. I umesto da novi vlasnik investicijama i na druge načine unapredi Magnohrom gotovo da je tu firmu uništio. Munjevito su rasprodavane peći, mašine i druga oprema, radnicima je zakidano od plata, a od obećanih investicija nije bilo ništa. Proizvodnja poljuljanog preduzeća u restrukturiranju koje se još držalo na nogama, umesto da u novim okolnostima počne da raste - što je i bio primarni cilj njegove privatizacije - ubrzano je padala. Iako je tako stravično osakaćeno, nije baš dotučeno samo zato što je zbog neispunjenih obaveza stranog partnera država raskinula ugovor o privatizaciji i ponovo preuzela Magnohrom. No, od tada do danas ipak nije njegova proizvodnja obnovljena makar i na nivou od pre privatizacije!
Tako se došlo do jedne važne jezičke kovanice koja je veoma bitna za našu dosadašnju privatizaciju. To je izraz blekfild (black field) investicije. Kod nas se mnogo govorilo o tzv. grinfild investicijama, pod kojima se podrazumeva da se posao počinje od nule (od zelene livade). Međutim, tokom naše i generalno istočnoevropske privatizacije, bile su veoma česte i blekfild investicije - dešavalo se da neko preuzme postojeću kompaniju kako bi je opljačkao ili da bi uništio konkurenciju, odnosno dokopao se samo potencijalno kurentnog građevinskog zemljišta ili nekog profitabilnog dela firme (dok je pričao bajke da će spasti celo preduzeće, što je predstavljalo uslov za njegovu privatizaciju). Takve investicije posle kojih ostaje samo „spaljena zemlja“ državama u koje stižu donose ogromnu štetu spram kojih i muke sa restrukturiranjem često deluju kao obična šala. O tome naša vlada mora da vodi računa sada kada je odlučila da se energično uhvati u koštac sa negativnim privrednim nasleđem.
Srbija je i ekonomski i demografski gotovo na izdisaju i niko nema prava da u predstojećim mesecima pravi ozbiljne greške. Ako je za njihovo ispravljanje ranije bilo vremena i mogućnosti, sada su stvari mnogo gore. Zato je od suštinskog značaja da se detaljno proverava kredibilitet svakog potencijalnog partnera za Železaru Smederevo ili za bilo koje drugo preduzeće kojim se bavi država. A kada smo već pomenutom formalnom i neformalnom porodičnom poslovnom grupacijom počeli da se bavimo, vratimo se u kontekstu rečenog na Mital. Indijska braća koja poseduju širom sveta niz kompanija nekada rade zajedno, nekada su navodno u svađi, ali su, na ovaj ili onaj način, ipak deo neraskidivog poslovnog, a ne samo krvnog bratstva. To ne bi bio problem da njihovo poslovanje gotovo svugde prate veće ili manje, ali svakako brojne kontroverze.
Autor je politički analitičar
(Nastavak u sutrašnjem broju)
.jpg)
