Izvor: Glas javnosti, 01.Jun.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biznis dame uzele meru vladi
BEOGRAD - Klub privrednih novinara u saradnji sa Regionalnim privrednim komorama i Unijom poslodavaca napravio je nedavno anketu među ženama privrednicima u Srbiji nazvanu „Moj odgovor na ekonomsku krizu“. Povod je bila manifestacija „Biznis dame godine“ u Privrednoj komori Srbije, na kojoj su dodeljena i priznanja najuspešnijim ženama iz sveta biznisa.
U anketi su postavljena samo dva jasna pitanja: „Kako ocenjujete aktuelne ekonomske mere Vlade Republike Srbije?“ i „Vaši >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << predlozi za izlazak iz ekonomske krize?“
Borka Vučić
Vlada se trudi i dosta je učinila u relativno kratkom periodu u donošenju mera za suzbijanje krize. Međutim, mere su više restriktivne nego stimulativne. To je i odraz realne situacije u privredi, koja je veoma teška. Za oživljavanje privredne aktivnosti, a to znači povećavanja proizvodnje i zaposlenosti, moraće još mnogo da se učini kako u vladi tako i u parlamentu. Zapostavljena je poljoprivreda, a ona može da da brze efekte ukoliko se mere donesu i primenjuju na vreme.
Svetska kriza u Srbiji se još nije ispoljila u svom najdrastičnijem obliku. Nema sumnje da će njen uticaj na stvarnu, skoro potpuno uništenu privredu, izazvati negativne posledice na ukupnu srpsku ekonomiju. Velika prezaduženost doprineće da kriza u našoj zemlji potraje i dodatno oteža već zaustavljen razvoj. Srbija nije u mogućnosti da spreči krizu, jer to ne mogu ni najrazvijenije i najbogatije zemlje sveta, ali može da ublaži njen „udar“ oslanjanjem na sopstvene prirodne, ljudske i privredne resurse.
Biljana Vujičić
Mere su prvenstveno namenjene stimulisanju razvoja domaće privrede i podsticanju izvoza. Suština je da se zaustavi trend pada industrijske proizvodnje. Mere će direktno uticati na smanjenje deviznog deficita u platnom prometu sa inostranstvom. Ujedno će pozitivno uticati na podsticaj proizvodnje namenjene domaćem tržištu, a s druge strane povoljni krediti za kreditiranje potrošnje proizvoda domaćeg porekla uticaće na povećanje tražnje, a samim tim na podsticaj proizvodnje, za poznate kupce. Sve to skupa će uticati na izmirivanje obaveza prema budžetu, a samim tim stvoriće se uslovi da korisnici budžeta ostvare svoja prava za korišćenje budžetskih sredstava. Očekuju se i multiplikativni efekti.
Mere pozitivno utiču i na bankarski sistem jer povećavanjem proizvodnje stvoriće se uslovi da klijenti redovno izmiruju svoje obaveze prema bankama, što će pozitivno uticati na likvidnost banaka. Odobravanje investicionih kredita po programu vlade takođe će uticati na povećanje likvidnosti banaka, jer ne podležu izdvajanju obavezne rezerve po ovom osnovu.
S obzirom na značaj agrara, a posebno njegov značaj u smanjenju devoznog deficita, neophodno je podsticajnim merama stimulisati i finansiranje agrara. Jaka agrarna banka svakako doprinosi realizaciji ovih ciljeva. Efekat paketa mera za stimulisanje razvoja domaće privrede bio bi pojačan merama za podsticaj razvoja uspešnih domaćih poslovnih banaka sa dugogodišnjom tradicijom.
Edit Tomić
Pozitivno ocenjujem izdvajanje 180 milijardi dinara za jačanje likvidnosti privrede i podsticanje prodaje domaće robe, ALI: procedura sticanja kreditnog boniteta preduzeća kod poslovnih banaka treba da bude manje restriktivna i proces realizacije kreditnih aranžmana ubrzan.
Najvažniji uslovi za sticanje kredita u ovom trenutku treba da budu - da li preduzeće ima tržište za svoj proizvod i da li ostvaruje konkurentsku prednost kao najvažniji preduslovi uspešnog poslovanja i vraćanja kredita.
Takođe, procedura odobravanja subvencionisanih potrošačkih kredita treba da bude brža i fleksibilnija. Dosadašnja iskustva potvrđuju da građani potrošačke kredite izmiruju vrlo uredno.
Za izlazak iz krize ističem tri prioriteta. Prvi je podsticanje izvoza. U ovom trenutku je izvoz najznačajnija kategorija za stabilizaciju kursa, sprečavanje tekuće nelikvidnosti i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.
Drugi prioritet je podsticanje investicija domaćih preduzeća u inostranstvu, pre svega investicija u otvaranje trgovinskih punktova radi plasmana domaće robe, povećanja domaće proizvodnje i očuvanja radnih mesta.
Treća stvar je podsticaj investicija domaćih preduzeća u zemlji. Nažalost, od državnih zvaničnika čujemo pre svega isticanje potrebe za investicijama iz inostranstva. Logično i dokazano je da ako investira domaće preduzeće u svojoj zemlji tzv. bežanje kapitala ili izvlačenje dobiti se drastično smanjuje.
Izabela Stojšić
Naša fabrika je strateški orijentisana na izvoz, što je dokazala u prošloj godini snažnom izvoznom ekspanzijom. Podržavam svaku meru vlade koja podstiče izvoz, pogotovo onih proizvoda koji su konkurentni na svetskom tržištu i imaju vrhunski kvalitet, pogotovo na tržište EU. Smatram da su
najnovije mere vlade dobre jer su usmerene na prevazilaženje problema likvidnosti firmi i davanju podsticajnih sredstava izvoznicima.
Veoma je važna podrška banaka našim firmama, ali pod sličnim uslovima koje imaju i konkurentske firme sa kojima se sudaramo na svetskom tržištu.
dr Ljiljana Tomašić
U odnosu na zdravstvo, prave ekonomske mere koje bi dovele do racionalizacije u korišćenju kadrovskih i materijalnih resursa nisu još uopšte primenjene i za sada su samo teoretski osmišljene. Mislim na mere kao što su organizovani i planirani preventivni pregledi, preispitivanje korišćenja bolničkih kapaciteta i primena „fleksibilnog modela“ sa korišćenjem kapaciteta prema trenutnoj potrebi, primena i postupanje prema meri izvršenja u toku svakodnevnog radnog procesa, kompjuterizacija i stvaranje jedinstvene baze podataka u zdravstvu, reforma zdravstvenog osiguranja sa uključivanjem privatnog sektora u zdravstveni sistem na ravnopravnoj osnovi...
Mi se već dugo, gotovo stalno, nalazimo u krizi. Za izlazak bi bilo potrebno stimulisanje i vrednovanje kreativnosti, entuzijazma i pregalaštva u svakoj oblasti uz smanjivanje birokratskih i tehnokratskih stega što je više moguće i odustajanje od uobičajenih, strogih i ograničavajućih klišea i modela ponašanja i poslovanja koji ne daju pozitivne efekte u praksi.
Vera Lojd Tomas
Postoji jedna konstanta u svim dosadašnjim vladama, a to je „donošenje mera“. Tzv. mere se donose kada se dovoljno dobro unapred ne izmeri kuda idemo, kako ćemo dotle da stignemo, ko je za to odgovoran, kada to treba da se desi i ko će to i kako da plati. Naše vlade imaju tu nesreću da non-stop moraju da rešavaju ad hok probleme i da se ne bave strateškim razvojem naše zemlje i privrede.
Jedna od paralela sa biznisom u kojem sam ja bila bi sledeća: imate proizvod, ali ne znate za šta je dobar, ne znate kome je namenjen, koliko vredi, koliko dodatne vrednosti može da se napravi pametnim dodacima, ne znate ko je direktor proizvodnje, ko je strateg, kako taj proizvod u budućnosti treba da se razvija, a, usput, oni koji su ga probali nalaze mu brojne mane. Pa naravno da su nam onda potrebne mere: dodamo mu malo ovoga, malo onoga, ali i dalje popravljamo detalje, a nismo rešili suštinu.
E, tu ja vidim mesta za poboljšanje. Treba prvo sagledati gde je naša zemlja sada, kakvi su nam pravci razvoja, imamo li neke dobre stvari na kojima možemo da gradimo budućnost (osim mnogo pominjanih ajvara i šljivovice).
Mi i naša vlada možemo da imamo ispred sebe Evropsku uniju ka čijem članstvu polako koračamo, ali sami moramo da vidimo u čemu smo dobri, pa da to razvijamo. Neko to zove brendiranje nacije. Ja bih to nazvala zdravim razumom.
To je suština. Smatram da postoji velika zamena teza kada je u pitanju kriza likvidnosti u Srbiji. Svi znamo da to ima malo veze sa novim svetskim finansijskim okruženjem već, isključivo sa starim srbijanskim poslovnim okruženjem.
Gordana Radović
Mere vlade Srbije ocenjujem pozitivno s tim što smatram da bi ih trebalo upotpuniti merama za pomoć preduzećima koja ne mogu da ih koriste, jer su nelikvidna, odnosno blokirana. Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, preko 60.000 preduzeća u Srbiji je blokirano.
Pored sveobuhvatne štednje potrebno je da se okrenemo našim komparativnim prednostima, odnosno da taj segment privrede ne bude podvrgnut štednji, već da se, naprotiv, u te grane privrede više ulaže kako bismo plasmanom ovih proizvoda postali konkurentni na svetskom tržištu (poljoprivreda, prirodne lepote naše zemlje koje treba iskoristiti u turizmu)
Dobitnice priznanja
Priznanje zlatna plaketa uručeno je Borki Vučić za životno delo. Zlatne plakete za rezultate ostvarene u zdravstvu, humanitarnom i muzičkom radu dobile su Svetlana Vukajlović, Ivana Žigon i Jadranka Jovanović, kao i Ženska vlada za projekat „Poslovne žene Srbije“.
Priznanje biznis dama Srbije dodeljeno je Stanki Čurović („Merkator“), Miri Rajkov (SIM Novi Sad) Izabeli Stojšić (FAS Sombor), Ljubinki Cekić (Vlasinsko zrno), Žaklini Nikolić (Publicis), Kseniji Cvetković (Al Groso), Gordani Danilović (Poslovno-tehnički inkubator tehničkih fakulteta), Neni Lukić (Jamada d. o. o.), Biljani Vujičić (Agrobanka AD), Veri Lojd Tomas (Kreativanenjformula), Olgi Čurović (Poslovna zajednica za industrijsko bilje Srbije), Edit Tomić (Simpo), Zorici Stepanović (IN Projekt) i Gordani Radović (list Poljoprivrednik).
Plaketu za kvalitet i preduzetništvo u zdravstvu dobila je dr Ljiljana Tomašević-Zemunska bolnica.
Zorica Stepanović
Na pitanje kako ocenjujem aktuelne ekonomske mere Vlade Srbije daću ženski odgovor, pošto se radi o manifestaciji Biznis dame godine - ocenjujem ga kao kozmetički, sa daškom izmene svesti, koja se odnosi na privredu.
Moji predlozi za izlazak iz ekonomske krize su efikasnija edukacija i forsiranje mladih, brže donošenje zakona, a ne mišljenja i tumačenja, koja važe retroaktivno (privreda mora da ima definisane okvire poslovanja), putem medija ne unositi strah, već optimizam, ne promovisati štednju, već rad i ono u čemu smo dobri, a imamo mogućnosti da budemo još bolji (mislim na građevinsku industriju, inženjering, takođe i na medicinski i banjski turizam, proizvodnju zdrave hrane...).
