Izvor: Blic, 17.Okt.2010, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bivši poslodavci ih udomili
Radnica u službi obezbeđenja Anita Bogdanović i vozač kamiona Stojan Nikolić su, kao i oko 1.500 njihovih kolega, morali da odu iz privatizovane firme “Zdravlje aktavis” kao tehnološki višak. Ali, odlazak za njih, kao i za nekoliko desetina drugih radnika, nije značio i gubitak posla, jer su ih bivši poslodavci udomili u druge dobrostojeće firme, kojima su, za uzvrat, poverili deo svojih poslova.
Anita i Stojan sada obavljaju iste poslove kao u "Zdravlju” i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << primaju istu platu kao kod bivšeg poslodavca.
Anita je u "Zdravlju” radila na poslovima obezbeđenja, odnosno radnom mestu sekretara prijema na portirnici. I sada obavlja isti posao na istom mestu, ali pod krovom beogradske firme za fizičko-tehničko obezbeđenje "Progard”. Zapravo, svih 30 radnika iz obezbeđenja "Zdravlja”prešlo je u ovu beogradsku firmu.
– Pre nego što nas je "Zdravlje” proglasilo tehnološkim viškom, rukovodstvo je nam je saopštilo da posao obezbeđenja namerava da poveri nekoj pouzdanoj firmi i obećalo da će u njoj biti mesta za sve nas. Tako je i bilo. Četiri godine kasnije, mogu da kažem da su napravili pravi potez i da su nam mnogo pomogli. Zahvalni smo i njima i novom preduzeću u kome smo veoma poštovani i cenjeni – priča Anita za "Blic nedelje”.
Slično je bilo i sa zaposlenima u voznom parku. "Zdravlje” je nameravalo da transport svojih proizvoda poveri nekom pouzdanom preduzeću i o tome su menadžment i vozači danima razgovarali. Osnovano je preduzeće "Alisa” DOO Akatvijus logistik i na tenderu prodato najpovoljnijem ponuđaču – leskovačkom autocentru "Ognjanović”.
– Pokazalo se da je to bio veoma promišljen potez rukovodstva naše bivše firme. Vozimo iste one kamione koji smo vozili kod "Zdravlja”, primamo dobre plate kao u bivšoj firmi, i to redovno, kao i dnevnice i ostale prinadležnosti. Neizmerno smo zahvalni i bivšem i sadašnjem poslodavcu – zadovoljan je Stojan, koji je 29 godina proveo u ovoj farmaceutskoj kući.
No, odluci o prelasku u drugu firmu prethodili su veliki strahovi i nedoumice.
– Da tada nisam prihvatila ponudu, sada bih bila na ulici. Mnogo dugujem bivšem rukovodstvu "Zdravlja”, ali i sadašnjem vlasniku "Alise” Dragutinu Ognjanoviću – priča Anita.
Strahu od "odlaska u neizvesnost” podleglo je šest od 17 Stojanovih kolega koji nisu prihvatili savete menadžmenta "Zdravlja”.
– Sada se nalaze na ulici jer je u Leskovcu teško doći do posla – kaže Stojan sa žaljenjem.
Ulaganje u ljude
Na pitanje da li je bilo negativnih reakcija radnika koji su proglašeni tehnološkim viškom, Ana Mitrović Vasić, direktorka za ljudske resurse u firmi „Zdravlje aktavis", kaže da je uloženo mnogo truda da se čak i u tako neprijatnim situacijama ne ugrozi ljudsko dostojanstvo.
– Danas nam se ti isti zaposleni obraćaju za najrazličitije vrste pomoći i svaki put kada smo u prilici mi tu pomoć i podršku pružamo – kaže Ana.
Inače, u proteklih sedam godina kompanija je investirala preko 35 miliona evra u poslovanje. Veliki deo tog novca uložen je upravo u ljude. Tako je u prvih pet godina privatizacije socijalni program predviđao preko 250.000 evra godišnje za stambene kredite namenjene zaposlenima, a za trening i obuku ljudi uloženo je preko 200.000 evra godišnje.
Solidne otpremnine
Broj zaposlenih u kompaniji u odnosu na period pre privatizacije znatno je smanjen, što je nametnuto činjenicom da je „Zdravlje" postalo deo globalnog sistema. Proces smanjenja broja zaposlenih realizovan je u više faza, na bazi pažljive procene i uz adekvatne otpremnine. Iznosi su se razlikovali iz godine u godinu, ali su otpremnine u svakom trenutku bile među najvišima u Srbiji i svakako znatno veće od onih koje je propisivao Zakon prilikom proglašenja tehnološkog viška.
