Izvor: Politika, 06.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka za uticaj i – pare
Otkako se Ministarstvo trgovine obavezalo da će u ovoj godini za projekte zaštite potrošača obezbediti najmanje 250.000 evra, počele su da pljušte optužbe na sve strane
Prosečnom domaćem potrošaču nije potrebna negativna ocena evropskih izaslanika da bi shvatio veličinu sopstvene obespravljenosti. Zbog visokih trgovinskih marži, (ne)kvalitetne robe, odnosa prodavaca prema kupcu, lažnih sniženja... davno je shvatio da u kupovinu mora da krene – izoštrenih čula.
U >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svetu se, međutim, broj organizacija za zaštitu potrošača naglo širi, a zbog uticaja koji imaju – mnoge političke partije trude se da pridobiju njihovu pažnju. One su dakle postale i važan politički činilac, osnivaju svoje klubove i lobiraju protiv korporativnih zloupotreba, nebezbednih proizvoda, lažnog oglašavanja.
U Srbiji zaštita potrošača tek odskoro dobij neke materijalne obrise. U novembru prošle godine potpisan je Memorandum prema kome se Ministarstvo trgovine obavezalo da će u ovoj godini obezbediti za projekte zaštite potrošača najmanje 250.000 evra, sa tendencijom da ta suma raste.
To je izgleda bila inicijalna kapisla da se dosadašnji prikriveni rivalitet među nekoliko trenutno najbrojnijih i najuticajnijih domaćih potrošačkih organizacija razbukta. Pojedini predstavnici potrošačkih organizacija počeli su da koriste svaku priliku da kritikuju konkurenciju.
Prema evidenciji resornog ministarstva trgovine, u Srbiji je trenutno prijavljeno oko 45 različitih potrošačkih udruženja. Najbrojnija organizacija – Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) okuplja 33 udruženja iz svih krajeva države. Druga po veličini – Asocijacija potrošača Srbije, osnovana 2003. godine u Novom Sadu, broji sedam udruženja: dva iz Subotice, po jedno iz Novog Sada, Šapca, Bora, Požarevca i Vršca. Tu je i samostalni Beogradski pokret potrošača koji je poslednjih godina ispitujući kvalitet i ispravnost namirnica dosta uticao na izmenu svesti kupaca u dvomilionskom gradu.
Profesor Pravnog fakulteta Svetislav Taboroši, član Saveta ministara za zaštitu potrošača, međutim, ističe da međunarodna organizacija potrošača kojoj, naravno, težimo i želimo da joj pristupimo zahteva samo jednog nacionalnog predstavnika, pa bi po brojnosti NOPS mogao da postane ta reprezentativna organizacija.
– Ona asocijacija koja bude ujedinila dve trećine potrošačkih udruženja imaće pravo da postane nacionalna i nju će podržati vlada preko resornog ministarstva. Ostale će moći da budu angažovane, ali kao regionalni predstavnici – kaže naš sagovornik. Prema njegovim rečima, trenutno najbrojniji je NOPS, ali ako APOS bude sakupio najveći broj udruženja, formiranih prema pravilima, moći će da ima taj status. Kako objašnjava, u toku je priprema odluke prema kojoj će sve domaće organizacije morati da se registruju, a ne samo prijave nadležnom ministarstvu.
– Organizacija je mnogo, a neke od njih nisu u suštini nepolitičke, već su i te kako angažovane. One preko nevladinih organizacija dobijaju pomoć i na taj način postaju učesnici na političkoj sceni – objašnjava Taboroši. Kako naglašava, niko ne želi da insistira ni na jednoj postojećoj organizaciji, ali je proglašenje jednog nacionalnog predstavnika nužno. Ipak, četiri člana Saveta, od pet koliko ih se ukupno delegira u udruženja, članovi su organizacije NOPS.
– Suština sukoba je u tome što svaka od organizacija želi da postane monopolista, istisne druge, pokaže kako baš ona treba da bude autentičan zastupnik i dođe do donacija iz različitih političkih krugova. U svemu ima i prljavog novca. Ne mnogo, ali ga ima. Osim toga neke od organizacija svojim kanalima dobijaju sredstva iz međunarodnih izvora, ali ne žele da ta sredstva budu kontrolisana, što može biti problem – ističe Svetislav Taboroši.
Politikolog Edina Popov, predsednik Upravnog odbora Asocijacije potrošača Srbije, pak, ističe da nema nikakvih sukoba među organizacijama, a da je Ministarstvo trgovine isforsiralo kriterijume da bi, kako ona pretpostavlja, moglo da kontroliše nezavisne potrošačke organizacije.
– Državni interes je jedno, a interes potrošača drugo. Neophodno je da postoji samostalnost, jer drugačiji koncept postaje besmislen. Ministarstvo bi moglo da oformi svoju agenciju za zaštitu potrošača, ali to bi bio vladin sektor – kaže Edina Popov. Evropa podrazumeva nezavisne organizacije potrošača koje se samo delom finansiraju iz budžeta putem javnih konkursa. U Hrvatskoj, recimo, postoje dve organizacije (nema govora o nacionalnim) koje dobijaju novac na ovaj način, ističe naša sagovornica.
– Do sada je kod nas bez ikakvih kriterijuma novac dobijao NOPS, a formirano je i mnogo organizacija iza kojih se ne zna šta stoji niti šta rade. Ne možete nigde proveriti stvaran broj udruženja, a još manje ko ispunjava uslove za rad. Čudi me da se brojnost organizacije uvodi kao jedini kriterijum – ističe naša sagovornica, dodajući da APOS očekuje od nove vlade da utvrdi kriterijume, napravi evidenciju potrošačkih organizacija i standard da se sredstva dele putem javnog konkursa.
Potpredsednik NOPS-a Goran Papović ističe da su sva udruženja koja su pristupila ovoj organizaciji dostavila izveštaje o radu, kao i da su primedbe Edine Popov neosnovane jer su sva udruženja u Srbiji dobijala jednako para od države. Kako je rekao, diskreciono pravo ministra trgovine bilo je da bira članove Saveta.
– Pozivamo APOS da dostavi informaciju ko ih finansira i spisak svojih udruženja članica, kao i koje akcije su pokrenuli u cilju zaštite potrošača. To su jedini kriterijumi na osnovu kojih je moguće suditi i nadam se da je ovo poslednji put da govorim na tu temu – rekao je Papović, ističući da će sva udruženja imati podjednako pravo da konkurišu sa projektima i tako dobiju novac iz planiranog budžeta od 300.000 evra za ovu godinu.
Ivana Ćuk
-----------------------------------------------------------
Lobisti iz Brisela
Potrošači su u svim razvijenim zemljama sveta "zaštićena lovina". Stalno na udaru proizvođača, trgovaca, ugostitelja, turističkih, marketinških i reklamnih agencija, osiguravajućih društava, banaka, pravnih i konsultantskih firmi i raznoraznih drugih organizacija (da i ne pominjemo razne prevarante čija su redovna meta), oni su se potrudili da na vreme svoja prava osiguraju u nacionalnom zakonodavstvu, ali i na međunarodnom planu.
Organizacija "Međunarodni potrošači", osnovana 1960. godine, vodi globalnu politiku zaštite potrošača u svojih 220 članica iz 115 zemalja sveta. Ona se bori za njihova osnovna prava: na bezbednost, na obrazovanje, na obeštećenje, na zdravu životnu sredinu, kao i prava da biraju, da budu informisani i saslušani. "Međunarodni potrošači" imaju sedište u četiri grada, na četiri kontinenta: u Londonu, Santjagu, Akri i Kuala Lumpuru, a aktivno deluju u svim najvažnijim svetskim i regionalnim organizacijama, uključujući i EU.
I sama Evropska unija je, međutim, razvila niz mehanizama za zaštitu potrošača. Svi proizvodi i usluge na tržištu Unije, recimo, moraju biti u skladu sa standardima i direktivama EU. Akciju protiv onih koji odstupaju od propisa moguće je preduzeti na tri načina: na nivou zemlje članice (preko takozvanog Rapeks sistema za brzo upozoravanje, koji obuhvata nacionalne kontaktne punktove), na nivou poslovne zajednice (pre svega se misli na proizvođače i uvoznike) i merama Generalnog direktorata za zdravlje i zaštitu potrošača.
Politika jednake zaštite potrošača deo je šire strategije EU i ona je ugrađena u zakonodavstvo Unije. Prvi u nizu takvih propisa donet je 1975. godine, a jedan od najvažnijih je Opšta direktiva o bezbednosti proizvoda iz 1992. godine, revidirana 2004, koja sad obuhvata igračke i opremu za bebe, električne i druge kućne aparate, kozmetiku, lekove, mašine, sportsku opremu i sprave za rekreaciju, tekstil, nameštaj...
Posebnim propisima regulisana je briga o bezbednoj i "zdravoj" (organski proizvedenoj) hrani, a zaštita interesa potrošača u EU proširena je i na oblast reklamiranja, putničkih, transportnih, turističkih i ostalih usluga (kao što su, recimo, kupovina preko interneta i kataloga). Jedan od najnovijih odnosi se na obavezu avio-kompanija koje posluju na tržištu EU da pruže novčanu nadoknadu putnicima u slučaju velikih kašnjenja.
Na zajedničkom evropskom tržištu, osim toga, deluju jake, uticajne organizacije potrošača, koje su uspostavile dobru saradnju sa poslovnim zajednicama i imaju svoje lobije u svim briselskim institucijama.
Najstarija evropska organizacija, Savet Evrope, prva je donela dokument o zaštiti potrošača za celu Evropu: bila je to Rezolucija 543 iz maja 1973. godine, posle koga su usledili i drugi. Jedan od najpoznatijih je Konvencija o pouzdanosti proizvoda iz 1977. godine, kao i Evropska konvencija o prekograničnoj televiziji iz 1989. Stručnjaci smatraju da je prvi evropski propis o zaštiti potrošača konvencija Saveta Evrope iz 1962. godine kojom se hotelijeri obavezuju na zaštitu imovine svojih gostiju.
Tako danas više nisu Amerikanci jedini koji imaju privilegiju da kupljenu robu - nameštaj, kućne aparate, pa čak i odeću - vrate posle nekoliko dana jer su se "predomislili", i da tuže kompanije zbog čijih su nekvalitetnih usluga ili neispravnih artikala pretrpeli materijalnu, zdravstvenu ili emotivnu štetu.
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 06.04.2007.]
.jpg)
