Izvor: Glas javnosti, 02.Dec.2009, 09:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka za Voždovac
Iskreno se, ali prilično nespretno, bavim politikom. Ono što umem da kažem na televiziji, ili napišem u novinama, ne umem da izgovorim na stranačkim mitinzima ili u susretu sa članovima ili pristalicama stranke kojoj pripadam. Ne volim da ubeđujem ubeđene da su u pravu što misle ono što misle. U susretima sa drugim članovima predsedništva SNS osećam se nelagodno, počev od Tome i Vučka svi negde idu, nešto rade, razgovaraju sa ljudima, bore se za stranku i njen ugled, a ja, zaštićen >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << bolešću i godinama, gledam sve to nekako sa strane, i postiđeno. Jesam li stvarno nemoćan i nekoristan? Možda sam razmaženi pisac koji razume samo odnose između pisaca i čitalaca. Pisac traži čitaoce, oni su njegova moć i, makar i privremena slava, a čitaoci se raduju piscu u kom su nešto otkrili i kome veruju?
I evo, sad, pri kraju borbe moje stranke za Voždovac, iznenada osećam potrebu da se obratim pristalicama i članstvu SNS, i onima koji čitaju ono što pišem bez obzira kojoj stranci pripadaju.
Jeste li primetili da, već godinama, vodimo predizborni život? Živimo između izbora i izbora, kao naši stari između dva rata. Jeste li zapazili da živimo između bajatih i sveže neispunjenih obećanja? Dobili su belu šengensku, ili šta je to već, od prijateljski raspoloženih poslodavaca baš u dane kad je valjalo izglasati, kao što se i dogodilo, Statut Vojvodine koja će, voljom vladajuće koalicije, hteli mi to ili ne hteli, postati država u državi. Veliki je to poen pred početak voždovačke bitke, važnije od Solunskog fronta, od Neretve i Sutjeske, i sveže otetog Kosova. Koliko dugo već traje voždovačka bitka? Na prošlim voždovačkim izborima nije proglašen pobednik zbog toga što poraženima nije prijao poraz. Može li vladajuća koalicija dozvoliti sebi da izgubi vlast na Voždovcu, u velikoj beogradskoj opštini kojom, već dugo, vlada? Izgleda da ne može! Izbori su poništeni, a vladajuća koalicija spremila je nova i sveža obećavajuća obećanja. Sve je bolje nego da izgubljena bitka za Voždovac izazove lančanu reakciju.
Vladajuća koalicija ponižava opoziciju u parlamentu, u novinama i na televiziji, na zemlji u vodi i u vazduhu! Nema dana kad mi se nešto ili neko ne smuči. Kad se, svejedno ko, pohvali da u firmi za koju radi, ili u Vladi Srbije, nikada nije primio platu, odrekao se plate, zato što ima, u korist onih kojima je potrebnija, jer ništa nemaju, dođe mi da se pretvorim u ovcu i blejim u slavu tog čoveka i tih ljudi. Novo odelo, mašna sa velikim čvorom, smešak nadmoćnog čoveka, i nova obećanja. A one gospođe u parlamentu, gleduckaju na sat dok opozicioni poslanik govori, prošlo je dva minuta, kažu, i isključuju mikrofon. Gledam poslanike kako izlaze iz Skupštine gazeći po lešenama neusvojenih amandmana. Verujem da je srpski parlament drži svetski rekord u odbijanju amandmana. To može značiti da je vlast moćna, a opozicija nemoćna, premda se ljudima nudi i utisak da je vlast pametna, a opozicija glupa.
Gledajući bitku za Voždovac osećam potrebu da učinim nešto za Voždovac, za druge i sebe, a ne znam odakle da počnem. Da sam kojim slučajem poslanik, verujem da bih napisao amandman koji bi ljudi razumeli, a Skupština, superiorno, sa najmanje 133 glasa protiv odbila. Ne bi to bio amandman vezan za povredu polumrtvog Ustava. Bio bi to amandman na život koji zaslugom vladajuće koalicije s mukom otaljavamo između njenih bajatih i svežih obećanja. Zaslužili smo, verujem bolji život od ovog koji vodimo na Voždovcu, u Beogradu, čak i u Vojvodini koja je od juče država u državi.
Da si ti nama još dugo, dugo... godina živ i zdrav "čika" Brano.
Lepa reč i gvozdena vrata otvara ... a pisana reč je ko britka sablja.
Tvoj doprinos naprednijem i boljem Voždovcu je nemerljiv. Znaju to Voždovčani, znaju to Naprednjaci, zna to Srbija.
Živeo!
