Izvor: NovaEnergija.net, 03.Maj.2016, 18:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bitka oko budućnosti bitcoin-a

Pojavljivanje Krega Rajta, koji tvrdi da je izumitelj bitcoin-a, dodatno komplikuje već zbunjujuću situaciju oko ove valute. Bitcoin, okarakterisan kao budućnost digitalnog novca, u centru je ideološkog konflikta oko toga kako razvijati tehnologiju iza ovog sistema.
 
Bitcoin nije opipljiv, valuta bez banke i države koja omogućava ljudima da robu i usluge plaćaju direktno. Vrednost bitcoin-a je mnogo varirala od 2009. godine, međutim trenutno iznosi izmežu 400 >> Pročitaj celu vest na sajtu NovaEnergija.net << i 450 američkih dolara. Da bi ga trošili korisnicima je potrebna aplikacija kao što je Coinbase. Umesto kontrole transakcija od strane nekog centralnog autoriteta, svi transferi se pišu u javnu glavnu knjigu. Fanovi bitcoin-a kažu da ovaj system može da se suprotstavi Visi. Ali transakcijama je potrebno više vremena da se procesuiraju, nekad preko 40 minuta, što je predugo ako ste u prodavnici.

 
U čemu je problem?
 
Vlasnik Blockchain-a Piter Smit (čija firma je skupila više od 30 miliona dolara venture kapitala, koja ima kancelarije u Londonu i Njujorku i koja broji Ričarda Bransona kao investitora) želi da se bitcoin brže razvija, da procesuira brojne transakcije u isto vreme tako da korisnicima bude lakše da troše novac, kako bi njegovi investitori brže profitirali.
 
Ovo je teško pošto, za razliku od Vise, bitcoin nema centralu za procesuiranje svih transakcija. Umesto toga, svaku uplatu potvrđuje jedan od hiljada kompjutera na dobrovoljnoj mreži i ubacuje je u digitalni blok. Svaki blok transakcije se potom prebacuje u centralnu knjigu zvanu blockchain. Zato je i dalje preteško da se bitcoin koristi uživo, u fizičkim radnjama.
 
Smit, Rajt i ostali bitcoin developeri žele da blokovi budu veći da bi prolazilo više transakcija. Naravno, oni će zaraditi više novca, ali bitcoin bi postao demokratičniji. Ali da bi blokovi postali veći, ljudi za kompjuterima koji ih prave (tzv. bitcoin rudari) moraju da se prebace na drugi softver, dizajniran od strane zagovornika većih blokova. Većina trenutno nije spremna da to uradi, delom zbog toga što su ključni bitcoin developeri ubedili rudare da blokovi za sad treba da ostanu kakvi jesu. Ako se blokovi značajno povećaju, rudarima će biti potrebna veća računarska snaga da ih proizvode, što znači da bi im bio potreban veći novac. Na kraju, samo profesionalne rudarske operacije će moći da proizvode blokove transakcija.

Ovo se kosi sa jednom od klučnih premise bitcoin-a: da je valuta decentralizovana i da na nju ne utiče i ne kontroliše je centralna banka ili korporacija kao Visa.
 
Takođe, 2014. godine bitcoin developer Gregori Maksvel sa nekoliko kolega osnovao je Blockstream, bitcoin startap koji pokušava da razvije nove načine za korišćenje blockchain-a. U njegovom sistemu banke i osiguravajuća društva mogli bi automatski da procesuiraju ugovore kroz svoj privatni blockchain. Mogli bi i da povećaju kapacitet bitcoin mreže dodajući sporedne lance (side chains) sistemu, kako bi pomogli glavnom lancu da preradi više blokova.
 
Suština je da Maksvelu i njegovom timu u interesu da blokovi ostanu mali, jer bi tako ljudima bili potrebni sporedni lanci.
 
Bitcoin, u međuvremenu, može da ima još veće problem. Nakon što je Rajt u ponedeljak objavio da je pravi osnivač bitcoin-a, istraživači i eksperti enkripcije počeli su da dovode u pitanje njegov dokaz tajnog identiteta.
 
Izvor: theguardian.com
Foto: pixabay.com

Nastavak na NovaEnergija.net...